Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

4: ИП ен и у 1 ЕТ 1 тд“ ни Ш

258 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

А све то ишло је у прилог све већем утицају самога Краља на ток законодавног рада. —

Већ се примицаше крај године, а ни буџет не могаше бити узет у решење, па је пред Божић буџет од 1901 оглашен да важи и за идућу 1902 годину, док се нов не одобри. За три месеца једва су решени разни ситни закони, измене и допуне. А од целих закона могли су бити објављени: неизбежни закон 0 штампи (18. дец.), закон о изборима чланова Нар. Представништва (12. дец.) и закон о уређењу Држ. Савета (22. дец.).

После божићног одмора (од 20. дец. до 10. јан.) настављен је у новој 1902. години, исти монотони рад, и са великим паузама. Све је то показивало, да се нова машинерија кретала споро и са великом шкрипом. а то је морало бити, кад ју је сваки факлор само успоравао.

При самом крају рада, избило је опет нешто, чиме су Радикали желели дати сатисфакцију и својој Странци и, у даљим кочсеквенцијама, и појединим члановима њеним.

Тако је законодавним решењем од 27. апр., које је Краљ потврдио тек 8. маја, наређено: Да трошкови осуђених на Преком суду, а по пресуди од 12. септ. 1899. падну на терет државе; а у колико су наплаћени, да им се врате из партије кредита на ванр. потребе за 1902. год. и да им се накнади, што су платили на име спровода преком суду, као и сав новац од њих одузет пр“ стављању у затвор. —

И краљици Драги учињено је за хатар, што је (10. апр.) стари Руднички округ — округ, у ком је село Луњевица — раније спојен са чачанским, понова одвојену засебну адм. јединицу. Краљ. Драга је добила, уредбом, своју медаљу, а „у цељи награђивања женских,“ за „грађанске заслуге.“ Уредбу су потписали, сем Краља, Председник министарства М. Вујић и канцелар ордена генерал Д. Фралзасовић. „Порођај“ је, како се види, све више прелазио у заборав; али то је било само привидно.

И ако је, у марту и априлу 1902. године, Народно Представништво имало због Васкрса и иначе једномесечну паузу у раду, простим заказивањем „идућег састанка“ за дан 20 априла (када Скупштина више дана није могла почети рад са недовољног броја посланика), оно је, при свој штурости целокупног законодавног рада укупно трајало од 1. октобра 1901. до 11. маја 1902. године, по одбитку поменуте паузе: више од седам месеца !! Природно је, да се то трајање огледало и у величини трошкова око издржавања Народног Представништва, који су изискивали накнадче кре дите и изазивали неугодне коментаре. Краљ Александар, чијом је иницијативом понова чак Уставом од 1901. године утврђена, као што је и повишена, посланичка и сенаторска дневница на 15. динара, имао је разлога да буде задовољан, што је и он уочио још један мамац за — пријатну дужност и „народних избраника“ и

+