Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПОД НОВИМ УСТАВОМ | 261

ипак била дрска. Раде Алавантић, син чувеног негд. шабачког адвоката Милинковића — Алавантића, који је, као и отац му, уплетан у политичке афере, и бно осуђиван и последњим преким судом (1899) на затвор, пошто се неко време био изгубио, јавио се понова под необичним и управо театралним околностима, и учинио да о њему говори не само цела Србија, но да му име прође кроз целу Европу, па и даље. Тако је он постао творац не тако обичне „ДАлавантићеве афере“.

У зору 20. феб. 1902. јави се, долазећи чамцем на Сави, на царинским стражама више Шапца, једно лице у пуној генерал. униформи, и почев од Дреновца, позива царинске стражаре да му следују, што ови и чине без поговора. Тако долазе, пре но што би се остали свет избудио, на шабачко пристаниште, где лице у генерал. униформи позива и шабачке царинске стражаре да му следују, сви са оружјем. Одатле крену сви у Шабац, који је сав мирно спавао јутарњим сном, и лице у генералској униформи одлази општинској кући, избуди општ. чуваре и ватрогасце, и тако сви: лице у генералској униформи, финансијски стражари и ватрогасци и два човека која су „генерала“ довезла на српску савску обалу, крену у окружно начелство, које је на главној улици. Ушав унутра, „генерал“ избуди одред жандарма, и нареди им да се у дворишту поравнају, што ови буновни, одмах и учине. Лице у генералској униформи, пошто пооштри у покорности своје доведене пратиоце, изда наредбу жандармима да морају и они без поговора слушати његове на-

едбе, а неке мало упорне и повеже, а остале стави под нишан доведених стражара. И ово је било ћутке примљено, јер су наши жандарми познати са своје дисциплине. Али, необична појава вишега војног лица у генералској униформи, уз то изненада и уневреме, ипак учини, да се један жандармски подофицир искраде и отрчи командиру одреда, пробуди га и јави му о доласку „генерала.“ Овај, без сумње из мотива субординације, припаше сабљу и револвер, и дотрчи у начелство, где види, поред осталих и своје жандарме поравнате, како слушају заповести лица, за које јеи он сам видео, ди је доиста у генералској униформи — и приђе му. И после прве измене речи, „генерал“ да би пресекао сваку дискусију, и једним одсудним актом остао господар ситуације и за даљу акцију, извади револвер и окине у прса жанд. официра нашто онда командир тргне свој револвер, и срећнији са својим метком, тешко обрани непознато лице у генералској униформи. Рањено лице у генералској униформи, једва је могло бити испитано, ко је и шта је, не кријући ништа, изјави: да му је циљ био, да изврши преврат, пошто би се дочепао начелства и т. д. За тим је испустио душу, и брзо се видело, да је то био, по свему овом судећи, енергични Раде Алавантић, познат у Шапцу, где му је и отац живео.

Догађај — који је подсећао на „Катанску Буну“ из 1844, —

направио је велику сензацију и у самој Скупштини изазвао, на предлог посл. Станка Петровића, изјаву оданости према Престолу,