Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

262 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ ·

чему се, у име опозиције, придружио и ЈБ. Живковић, вођа „Самосталаца“. Овоме је следовао сличан одјек у штампи. То је све, посредно, дало целој авантури у толико већи значај, и изазвало многе рефлексије. И ма како да је било дело једног усамљеног човека, ипак се показало да мало јачи, и боље промишљен покушај више њих, евентуално не би остао без дејства. А они грешни људи,

финанс. стражари, општ. ватрогасци, све сама сиротиња, дошли.

су под велеиздају и, са својим породицама разуме се пали у беду

и невољу и ако је право било, са мало више психологије, бити

снисходљив према њима '.

Таман су се духови стишали после шабачког догађаја од 20. фебруара, а већ 11. марта 1902. десило се нешто у Београду, пред Великом Школом, што је собом направило дубок утисак на јавно мишљење, а људима који умеју да посматрају догађаје и пргве њихове узроке, одшкринуло је завесу да назру, шта се све ради и шта се све одиграва иза политичких кулиса.

Горњега дана после подне расправљан је у Сенату предлог закона о зборовима и удружењима, и то у једној спорчој тачци између Сената и Нар. Скупштине (чл. 35 и 36 предлога). Али то се тицало врло важног питања: како ће да се кажњавају кривице учињене на збору» Док је, и по предлогу владе, Скупштина усвојила да се, као и за закон о штампи,. казне изричу по самом Закону о зборовима, дотле је Сенат стао на гледиште, да се казне ислеђују и изричу по кривичном поступку и закону. На поимевичном гласању, дакле, 11. марта у Сенату освоји ово последње мишљење и предлог, какав је од Скупштине усвојен: буде одбацен, За овакво решење, поред осталих, гласао је и Никола Пашић, Сенатор. Објављени резултат гласања није се, наравно, допадао крајњим елементима, па ни ђацима Велике Школе, који су били томе присутни, Они демонстративно изађу из Сената, који је радио у сали Велике Школе, и у увећаном броју скупе се доле на улици и Вел. пијаци, да демонстриргју, кад Пашић и остали изађу. Но председник Сената Дим. Маринковић и Пашић задрже се дуже и то даде могућности, да се подстакнута гомила још више увећа, а са тим је расло и раздражење. Сад је већ било мучно без ризика изаћи напоље и проћи кроз гомилу, ради чега је Краљ наредио пошто је престала туча полиције и ђака — да за предс. Сената и Пашића пошљу дворска кола, да их извезу из гужве.

Многи су добро изударани кундацима, и иначе, и гомила је најпосле уступила сили, која јој није више дала, да се понова скупи,

: А цела ова афера подсетила је на сличну из Берлина, о „кепеничком капетану“, — једном обућару, који је обукао офиц. униформу, срео и зауставио чету гренадира, ушао у општ. кућу у Кепенику, испразнио касу, а општ. чиновнике послао на „главну стражу“ у Берлину. Међутим вој. кругови у Берлину, у овом су видели само дисциплиновану непослушност гренадира. И нико од њих за то није кажњен.

рта