Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

264 жив. ЖИВАНОВИЋ

на"себе, на место „меких“ и „господске деце“, а у корист „прежаљених“ са Пашићем на челу. Предлог истина дефинитивно пропада; али се влада не идентификује са њиме, она своју лађицу ставља под „неутрално гледиште“, како вели њена изјава. Таласи пролазе и она се не изврће. Зашто Јер она Краљу Александру треба, оваква каква је, још неко време.

Положај је ипак био веома заљуљан: у свом темељу. Да се не би све стропоштало — јер сваки је већ осећао сву лажност положаја — нашло се излаза у томе, што је, како смо рекли, рад Скупштине и Сената одложен за месец дана. Кад се Скупштина опет у априлу састала, ишло је опет све споро и мучно. Најзад је 5. маја дошло до кризе, услед одбачења зајма. Покушаји са Пашићем нису довели до резултата, и ипак је 7. маја освануо опет Вујићев кабинет (од 6. маја). Чекана су боља времена; а за подвале увек се има кад. — И Краљу се тако најбоље свидело; а нико више није имао иницијативе, да „оздо“ једним ударом измени положај. Стање оличено у „Фузији“, било је труло. Али, по стирој изреци ђеан розадеп!е5, сви су се ови, иначе паметна људи, заваравали оним што имају. Боље и то, него улица. Мислили су да гурају, а у ствари су били гурани.

Краљ Александар је триумфовао, а „Фузија“ је јако натезала, но трајала је и даље. Она је, до свог коначног банкротства, имала да сврши још један посао.

М.

Ко је управо господар ситуације2 — Ту је био опет зајам од 60 милиона „за потпуну исплату свих привремених дугова у земљи и на страни“.

Да би се овај балгст са држ. благајне скинуо, и плаћање по буџету у ред довело, приступило се поново закључењу новога зајма, у 60 милиона динара.

Тога ради сазвано је Народно Представништво, указом од 6. јула, да се састане у Београду на дан 11. јула о,г., И то у „редован сазив“ за 1902. годину. Као редован сазив, Скупштина је морала добити и ново председништво, у које су изабрјни: за председника Аца Станојевић, за 1 потпредседника Стојн Протић, за П Љуба Станојевић (напредњ.). Група Пашићева дале предузела је ситуацију у Скупштини. Пашић је, као што знаџо, био у Сенату, Али су се Радикали из оба дома увек скуплали и споразу-

! Ова се афера дуго још повлачила и по јавности и [0 полицији, где је вођена рстрага противу узроковача нереда. Али један, повод! тих демонстрација „истерани писар“ хтедне да представи, да предс. Сената Дим, Мејинковић није сасвим невин у овој прилици. То овоме даде повода, те 12 јуна („Дневнк“ бр. 158) да изјаву: Да он није ништа наређивао да се ђаци бију, а јесте остаоју Сенату с Пашићем, после седнице, вели: „за то, што је г. Министар унутр. дер поручно да г. Пашић не излази, док се гомила, која је пред Вел. Школом сија не разиђе.“ У то су стигла нарочито послата дворска кола,у којима су оба гсподина отишла из Сената, који је због ове демонстрације измештен из Вел. Шоле и смештен у „Старо Здање“ (испод Нар. Банке) где је Дирекција држ. желоз= да.

ват урне