Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

266 . ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

довољна само која његова екергична реч, па да их учини безопасним. И доиста, на такве се Краљеве манифестације није дуго чекало. Јер, не да се порећи, да је Краљ био потпуни господар ситуације, а све остало, само играчка у његовим рукама.

М.

Краљеве манифестације. — Краљ Александар је владао, непрестано говорећи које коме у свакој прилици, непосредно, преко телефона, и у јавним приликама.

Чим би ма од куда дошао у Београд, говорење је почињало веп на станици у разним изјавама, којима је или одобравао рад разних влада за време његова одсуства, или је добацио на адресу кога присутног или одсутног неки израз негодовања. Његов долазак, као често некада и његова оца, био је увек знак узбуне.

Из овога непрестаног трчања тамо и амо, примања, говорења и т. д. погрешно би било закључити, да је Краљ Александар тиме одавао и своје праве намере, Сем онога, што је налазио за нужно, било пријатно или непријатно за појединце, да каже, све је остало умео ванредно добро да сачува од свакога. Кратко речено: био је, као и у личним, тако и у политичким стварама, необечно притворан. С тога и сви његови главни псступци и носе карактер препада, да долазе изненада. |

С тога се није смело узети да је све онако, како се да чути. или читати из његових речи, сем кад је грдио кога, ту није требало тумачења. Тада је говорио што је мислио.

Мимо све, његово понашање према своме оцу и мајци, најбоље открива његову двогубу природу. Он је, и према једном и према другом у свом притворству, прошао скалу највећих супротности: од симулиране љубави и оданости, Краљ Александар је ишао до најодвратнијих поступака јавног изобличавања својих родитеља, па као што знамо и до наредаба, које су могле имати за последицу да се н.пр. Краљ Милан и убије, ако би се, после његове фаталне женидбе, јавио у Србије!!

Све је то била фатална последица душевнога недуга, која се зове: тога! шпзапну, недуга, који не мора тангирати интелигенцију, али који је ужасан у својим последицама, а нарочито ако је још носилац те болести у исто време и носилац Круне.

Ствари, пол. људи, пол. Странке, државне потребе и установе, све је то било предмет превртљиве политике Краља Александра. Од те безобзирности није он изузимао ни себе сама. Он није водио рачуна ни о својој задатој речи, ни о понашању, које је раније У датом случају усвојио.

Колико је н.пр. Краљ Александар уложио усиљавања, да створи. поп. стање, од 11. окт. 1897. као и садашње стање оличено у „Фузији“ радикално-напредњачкој; а сад, после једва осамнаест месеци, како стоји ова творевина» И ко може знати, докле ће је Краљ још уопште држати, заједно са Уставом од 1901. који је за његове владе већ трећи по реду.

три раи

+