Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЦИА А ПА ИД па трчи на Је у 4

ПОД НОВИМ УСТАВОМ | 257 НЦЕ

Па и сам брак Краља Александра, са Драгом Машин, салашњом Краљицом, изведен по цену потпуног, и моралног и династичног и монархијског и сродственог и политичког преврата, а 1 праћен знацима остентативне „љубави“, која је и јавним миловањем __ по двору и двор. дворишту и иначе, често личила на саблазани скандал — и тај, велимо, брак, да ли пе и он трајати дуже и остати непомућен, или ће и предмет његове мужанске љубави, поћи истим путем, којим су пошли и предмети његове синовље љубави, |

после чега му је отац отишао пре времена у гроб, а мајка у ка толичку веру» 1

Све су то биле мрачне тачке на хоризонту и тајне непро- | ницљиве душе Краља Александра. Само је несталност била стална + његовој владавини; а сензациона изненађења су стално надокна- Њ ђавала све ређе дејство правих политичких успеха, каквих је Ср- |

бија одавно. била жељна, као и правог спокојства, не могући доћи | | к себи од изненађења, прелома и једне скроз непрорачунљиве, као + и неурачунљиве политике; док је Краљ, после сваког изненађења, | стално уверавао, како је оно последње и да је њиме доба „изне-

нађења за свагда прошло“!!! |

Међутим дела су исто тако стално утеривала у лаж све овакве изјаве, при чему је изненадило, да су Краљу сва средства добра и сва допуштена, МИ он збиља није имао скрупула при њиховом избору. | ,

Знао је тачно све слабости како појединаца, тако и целога кризама и потресима у многоме деморалисанога полит. друштва, и употребљавао их је у своју корист. Несрећне саревњивости пол. људи, Ј мржња закрвљених Странака међу собом, које су свакад биле го: | тове устати једна противу друге, биле су јаке и поуздане чиње- | нице у политици Краља Александра. Отуда ни политички људи, а Џи још више политичке Странке, неће пред историјом остати слободне и

_ од прекора, да су својим понашањем у многоме били саучесници и политике Краљеве, док нису најзад свршавале као његове жртве, | вазда се, после свршеног посла и свога пада, присећајући, да је много што шта могло и другојачије бити. Али су такве боље мисли долазиле увек доцкан, као што их је и нестајало, ако би се појавио неки нови примамљиви интерес, који би угушио глас јавне савести, и од Краља се понова очекивала каква корист, лична или партијска. Краљ Александар се тако истурио за судију и једнима и другима. Док је у погледу политичких, обавезних поступака, у Влади, Скупштини и Сенату, он себи давао за право, протурајући све шта је хтео, или паралишући сваку другу акцију, дотле је рад

опозиције грдио на сваком кораку и претио како је само он то умео.

Од закулисних претњи, које су биле јединствене и по стилу 1 и по садржини, Краљ је у ове дане прешао у јавне манифестације, и за то му се, поред прилика о којима смо довде говорили, дала и нова на његовим путовањима, која је, заједно са краљицом,

понова предузео, пошав из Смедерева 4. септембра, ког је дана. стигао у Крушевац. Па

– - | 2" | Ње– · | И Ди