Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПР к пи и ПА А ИТ

ПОД НОВИМ УСТАВОМ 269

огђ1 посведочити о његовој намери: да се све ради „сигурно, без потреса и прелома“, и да увери свет, како „није никаква вештина испретурати све, од једном прелазити из једног стања у друго наглим скоковима...“ |

Но Ниш је био увек место, одакле је Краљ Александар нарочито чинио манифестације. Тако је прошле год. тамо држао свој чувени говор о наследству Престола; па и сад, дошав из Крушевца, одмах сутра-дан (6. септем.) држи, опет на бакљади, а с балкова старог трошног дворца, и свој трећи говор, прикладан месту и људима, а и својим смеровима:

„Прилике политичке, говораше Краљ Александар, између осталога: нису до сада допустиле, да испунимо Нишу жељу и да се овде (он и краљица) дуже задржимо. Као што знате, наступило је једно стање, у коме је прекинуто са трзавицама и имало се отпочети радити на добру народа и земље. Ја сам за то поверио послове земаљске оној влади, која је доста урадила да се прилике среде и побољшају и ја се надам да ће се ускоро потпуно средити. Данас је време; да се пређе преко ситник унутр. питања и ја се радујем што могу рећи Нишлијама, да сам се и сада на овом путу своме кроз народ уверио, да народ потпуно дели моје мишљење. Ја сам народу дао нов Устав, који му је огарантовао извесне слободе. Али с појавом тога Устава појавила се уједно и једна, истина врло мала, струја (опет алузија на „Самосталце“) која никако није хтела схватити да је Устав дат земљи за то, да се под. окриљем слобода, које је тај Устав зајемчио, тражи све, да се напада на владаоца и његову кућу, да се напада на војску и цркву...“ (Српске Новине бр. 194., од 1902.).

Опет оптужбе, и само оптужбе. Краљ није могао трпети ничије противно, чак ни одвојено мишљење, окомио се на те нове „струје“, и као што смо видели, у сва три сгоја говора, узима опозицију на нишан. О влади говори овлаш, узгред, и једва јој признаје да је „доста урадила да се прилике среде“ и ставља у изглед „да ће се ускоро потпуно средити“. Али како, с кимг Тоје Краљ мудро претрчао у говору, преневши тежиште на оно безлично „се“. Али, ко ће до ситница аналисати, чак и на зло тумачити изразе Краљеве, сад, кад је нови Устав и уставни поредак једва изашао из љуске, из које се излегао, и кад је све то почивало на заједници људи и Странака, које су довољно јаке, да га подрже, тим пре, што, ево, Краљ демонстративно одриче опозицији и увиђавност и патриотизам и све. Ко је, онда, још остао, ко би евентуално прихватио ситуацију, на случај да су јој у очима непостојаног владаоце дани избројани»

Све се, дакле, могло пре претпоставити, само не каква промена на влади, а најмање чак и промена система, створеног са толико усиљавања, па и жртава.

У тим мислима и под тим утиском оставио је и овај нишки говор Краљев јавно мишљење, које је безбрижно продужило своју свакидашњицу, за све време, док се Краљ бавио у Нишу целог септембра, све до 3. октобра.