Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

о ма а те пр ево они вичан а

| 3 РК

270 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

3. октобра Краљ и цео двор прешли су у Београд. Кроз двадесет и пет дана имала се састати (1. нов.) Нар. Скупштина.

М1. „Фузија“ у опасности. Једно образовано па суспендовано Министаретво. — Па ипак су у глави Краљевој сазреле друге мисли;

а тешко стање у центру „Фузије“ ишло је остварењу те мисли у сусрет и у прилог. 3 октобра избила је министарска криза са пуном силином, која је у толико више дејствовала на духове, што

је, по изгледу бар, дошла неочекивано.

Неочекивана је могла изгледати ова криза с тога, што јој повод није био никакав јаван акт Владе или Нар. Представништва, већ једна дуга и мучна закулисна радња, која је дубоко засецала у частољубље Краљево.

На име: тако дуго и јако жељена похода Краља и Краљице код „кума“ у Петрограду, претрпела је потпун пораз. На сва припитивања, одговорено је из Петрограда. први пут отворено: да би свако даље наваљивање било неделикатно.

То је повукло кризу и промену, са необичним исходом.

Суђено је било, да и писац буде увучен у вртлог ове кризе, после паузе, која је за њега настала од женидбе Краљеве (1900.) после које је дошао поново у пензију, у којој је у главном још од 1894. године.

Пред вече 4. октобра, писац добије хитан позив да дође у 6. часова у двор. Пошто су у тад. старом двору вршене оправке, ради којих се Краљ и двор и бавио у Нишу, Краљ је по повратку из Ниша, примао у новом двору. Дошав у ађутантску собу (ону према двор. капели) писац затече првог ађутанта генерала Лазу Петровића, који, на велико изненађење писца овог дела, одмах изађе са истином на среду: да га је Краљ позвао ради уласка у ново Министарство. У лаљем говору, први ађутант додирну и тугаљиву тему о немогућности походе Краља и Краљице у Русију, на виђење са „кумом“, и да је за ту немогућност крива влада, која за толико време није умела успети, да уравна пут за те походе, и, поред осталога, она је с тога постала немогућа. У потврду тога, повереник Краља и Краљице, први ађутант, извуче из џепа (панталона) две дешифриране депеше (на бланкетима мин. спољ. послова), у којима посланик Ст. Новаковић јавља о резултату своје акције, да омогући те походе, али да ништа није помогло, и да му је на последњем састанку граф Ламслорф опет дао такав одговор, наравно са нужним извињењем. Посланик је завршио свој реферат значајним речима: „Свако даље наваљивање било би неделикатно.“ Из свега овога било је јасно, што је за мисаоне људе било давно начисто: да Краљица Драга неће прећи прага царске куће својега кума '.

! Стеван Ћурчић, власник „Београд. Новина“, у оно време увелико и дворски човек, чију су слушали и Краљ и краљица, говораше не једном писцу: како

ЕРИ

Мини прва;