Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

5505

-ПОД НОВИМ УСТАВОМ 12709

Маринковића, Милована Павловића. Тешко је заборавити призор, како Краљ, у недостатку кандидата, сваки час дочепава „Шематизам“, да по њему на дохват тражи будуће Министре!!! Изгледаше, да су у Ц. Марковићу, Вељи и Павловићу нађени главни стубови нове владе ; остали имађаху само да попуне места, са неким обзирима, на Либерале, Напредњаке и претпостављане „умирене“ Радикале, које представљаше Веља Тодоровић. Слато је за Мил. Т. Туцаковића, Пају Денића, Луку“ Лазаревића, Срету Стојковића; помињата су имена Ник. Стаменковића, Милана Капетановица, Нови су дочекивани у сали пред „кијоском“, и „пречишћени“ гурани у кијоск; а остали отпуштани и не састав се са осталима. Кад је писац и трећи пут морао ићи у трпезарију, где је понова одолео заједничкој навали: Краља, Цинцармарковића и кум Симе; кад је промашио и узвик Краљев: „Ама, г. Живане, примите се, хоћемо сад опет онако, да подигнемо Ристићев барјак!“, кад је кум Сима кукао узалуд, да „нема ни један од наших“ (т.ј. Либерала) — онда најзад дигоше руке од писца и Краљ га отпусти у 2, по поноћи, а доЗивања и доласци су се наставили, док најзад није, до зоре створено Министарство Генерала Димитрија Цинцармарковића, из људи, које смо горе поменули,

__ Дан, који је освитао био је рођен-дан овог Министарства; али је, у исти мах, био и дан његове преке смрти. Чудно, али истинито! Но намеће се питање: да ли је ова криза дошла, што је доиста фузиона влада „крива“ са неуспеха у Петрограду, или је још тада зачела увиђавност, да је Драга Машин излишна у

двору и у Србији, и да је томе последица долазак оваквог министарства > ·

УП.

Једна необична конференција у двору. — Изгледа, да је Краљ хтео да изненади цео свет, а понајпре Радикале свршеним чином. Но он као да је и сувише рачунао мимо своје праве пријатеље, Напредњаке, Овима се и сувише допало подмлађивање помоћу фуЗионога „споразума“ са Радикалима, и чим се рано с јутра чуло о извршеној промени, Краљ се нашао под унакрсном ватром. Има како да је он био самовољан, и ма како да је у новом, овако са. стављеном Министарству нашао био полугу, којом ће да изврши жељени му преокрет — ипак се поколебао, или боље рећи: поколебали су га, ма, као што ћемо видети, и за кратко.

Успело се чак толико, да је суспендовао готово Министарство, које се тога јутра скупило у формалну прву Министарску седницу. Једна цедуља Краљева „шпренговала“ га је, и сваки се од њих

1! Листа нових Министара није нигде службено објављена; али је, по осталим новинама, ово био састав нове владе: Председ, и мин. без портфеља генерал Дим. инцармарковић, унутр. Веља Тодоровић (рад.), спољних С, Лозанић (неутр.), правде Арон Нинчић (напред.), привреде Мил. Р. Маринковић (рад.), војни генерал Милов, Павловић, грађевина Милан Капетановић (рад.), просвете Лука Лазаревић (рад.). За финансију резервисано је место Вук, Петровићу. '

Пол. Ист. Србије ТУ 18