Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

974. ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

најкраћим путем разишао кући, да све то што се десило послужи за добру шалу кафанских ћаскала. Дотадашње Министарство Мих. Вујића могло је, ма и за кратко, сести опет на своје, ноћас изврнуте му столице |

Али, као кад оно муња осветли провалију, и сво ефемерно Министарство од неколико сати, открило је Краља и његове на. мере. То се није могло маскиргти ни оним увођењем Радикала у ново Министарство, нити његовим саставом и из Напред. Странке, тако да је као личило на израз „Фузије“, као што би, евентуалним уласком и писца, личило и на неку врсту коалиционог Министарства. Но све је то била само привидност. Било је јасно, куда Краљ нагиње; али прекривен као што је већ био, Краљ се учини невешт за све и сагласи се: да сазове велику Конференцију свих истакнутијих полит. људи свију Странака: радикали старији, либерали, напредњаци, неутралци, њих око шесдесет, добили су позизе да 5. октобра у 4. сата (по подне) дођу у нови дворац. И писац добио је такав позив. Само на један представник нове радикалне „Самосталне“ групе није се могао ту видети. Конференција је одржана у зеленој сали, на првом спрату, до улице, између „беле“ сале и „кијоска“.

Краљ је дошао у генералској униформи и заузео место на средини сале, тако да је у полукруговима, имао пред собом све позване. Лево од њега (до беле сале) груписали су се Радикали: Пашић, Вујић и др. Остали су, истина пријатељ до пријатеља ближе, били измешани. Ту се видео и нови председник Министарства генерал Д. Ц. Марковић, који је, у Осталом, био и члан Сената, Чланови Сената и Скупштине били су бројно најзаступљенији, за тим и др. истакнути људи, који не беху у овим законодав. телима као Јов. Ђ. Авакумовић, даље неки представници штампе, ранији бив. Министри ит. Д. Ту је био и чича Никола Христић, који је, као и увек, седео мирно и осматрао овај нови призор, у коме се од неодговорних личности траже позитивни одговори у питањима високе политике.

Краљ је отворио већање необичним говором, у коме је указивао на безобзирност опозиције, на нападе на личност Краља и краљице, на опасности, које сви ти знаци одају. И као кулминациона тачка његовога, час недоследног, час нејасног али увек тен“ денциозног разлагања, може се узети неочекивани израз: да он „неће допустити понављање ни 1839,, ни 1842., ни 1868. године!“ Ово је све присутне изненадило; јер су то године тешких успомена за династију Обреновића. Нико није, од присутних, могао

1 Кад је један од присутних Либерала у току насталих изјашњења _убацио питање; за што и од „Самосталаца“ није ко зват, Краљ Александар, коме је сваки одговор био добар, објесни, да он није могао звати људе, који су се изјаснили: како им је „Србија преча од Краља“. Чак и несумњиве пријатеље краљеве, у које су спадали људи (чланови владе) из свадбених дана, изненађени су овим непромишљеним одговором. Бољи комплименат од овога, нису могли добити представници „Самосталаца“.

Диана