Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.
276 | жив. ЖИВАНОВИЋ
МШ.
Тријестодневно Министарство П. Велимировића. — 6 октобра је доиста и образована сасвим нова влада, место оне невидљиве, која је одмах сутра дан суспендована због сазива конференције, од 5. октобра која је предопределила појаву и састав нове владе, која је владу Михаила (Мише) Вујина дефинитивно одменила.
Нова влада имађаше на челу као Председника и Министра грађевина Петра Велимировића. Остали Министри беху: војни генер. Милован Павловић, правде Ар. Нинчић, иностр. дела пуков. В. Антонић, привреде др. Ђ. Николић, унутр. дела Веља -Тодоровић, просвете Миленко Марковић управ. држ. штампарије и фи“ нансија Милић Радовановић.
Влада Пере Велимировића важила је као влада радикално-напредњачка, дакле опет као „споразумних група“, као продужење „фузије“.
Али што нову владу чињаше другојачијом од владе Вујићеве, поред испадања најистакнутијих њених представника (Вујића, Мих. Поповића (оба рад.) Ник. Стефановића и Драг. Стаменковића (оба напред.) — беше увођење сасвим нових људи, и то оних, који беху најистакнутије личности и у ефемерном министарству Д. Цинцармарковића, као: Милована Павловића и Веље Тодоровића, и нових чланова: Мил. Марковића! и Милића Радовановића, ма да сеу новој влади виђаху и дотадашњи стари Министри: Велимировић, Нинчић, Антонић (дотле мин. војни) и др. 5, Николић. Радикализам беше знатно ублажен, као и Напредњаштво, јер, сем Велимировића, беху ушле с обе стране величине другог, па и трећег реда, и уз то два из јашњено краљева човека: Милован и Веља.
Једини, који је свим тим добио, био је Краљ, ако се слабљење политичке ситуације у опште може сматрати као нека добит. Већ и сама „Фузија“ значаше поништавање јачих политичких боја и искључну превласт ма које од њих. Кабинет од 6. октобра 1902. године, значаше потпуну избледелост и саме „Фузије.“ |
Али, како тако, она беше одржана, ситуација спасена, у многоме уз садејство Краљице Драге, која је у сваком, па и овом Министарству имала својих личних штићеника,
Нова влада имађаше једва дваестак дана пред собом, ради нужног оријентисања у пословима и ради припреме за скори дозек Над. Представништва, које се имаше просто састати 1. новембра у Београду. Скупштина се, као што смо већ видели, беше конституисала још у јулу 0. г. И она и Сенат имађаху да дођу на нову
ситуацију у влади.
1 За улазак Мил. Марковића, ранијег дугогодишњег референта у мин. просвете, у владу, одржала се ова прича: Он је као управник држ. штампарије добио налог да се нађе у двору, ради евент. указа о новој влади. Али она не беше 06разована, и мучаше се мука за једног кандидата из Напредњ. странке. У то јави ађутант, да је управник штампарије ту и — то спасе ситуацију ! Влада се образује и Миленко прими портфељ мин. просвете и цркв. послова, чији је унутр. механизам он доста и познавао али беше далеко од Скупштине и др. ПОЛИТИЧКИХ. врела и вртлога. Он је био поглавито један духовит шалџија, а по старини далеки
сродник Карађорђевића.