Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДИНА 1903 291

лента — остале сам господар сатуације и рађаше по свом нахо-

Бењу; на жалост, често пута осноно и самовољно, То даде повода

првој отвореној побуни, која је (сем претходне омање „Абдулине не .

У 1825. позната под именом „Ђакове буне“, са центром у Смедеревској Јасеници, у чијој је“ средини и Карађорђе убијен. Но побуна ова би— угушена без уштрба за врховну власт Милоша Обреновића, који и даље продужи управљати земљом, и ако са хоста успеха за њен развој и напредак, ипак на начин, који је духове одржавао под осетним притиском и с тога у сталној трзавици. Али видни успеси Милошеви — кога Нар. Скупштина 1827. огласи за наследног Књаза — нису дали, да незадовољство-избије тако брзо и по њега још тако-опасно ни

— 1830. постизава Каез Милошг-=— после успешног руско-турског рата у 1829. — највећи дотада успех, добијањем царског фермана, којим се ујамчава Србији слобода унутрашњег уређења, наследност у породици Обреновића, и проширење граница Србије све „докле је Карађорђева стража чувала“. Но, ово постављање нових граница могаше бити извршено тек 1833. услед турског оклевања, Али ни то није стишало духове у земљи, који су се периодично бувили, и |

1885. јавља се, по својим размерама знаменита „Милетина буна“, која није, срећом, знатна по каквом крвопролићу, али у толико више по последицама :

Исте године 1835. на Сретење, би сазвана Нар. Скупштина у Крагујевац, на којој Кнез Милош изнесе и прими први „Устав Књажевства Србије“ назвави „Сретењски Устав,“ којим су, на довољно либералан начин, утврђена сва јавна права и одређен делокруг свима земаљским властима, почев од првих држ. фактора: Кнеза, Скупштине и Совјета, па до општине,

Али, као да је уставна стега за Милоша Обреновића, као Кнеза, била доста јака, и већ после кратког времена и овај први Устав постаје беспредметан. Кнез Милош га је практички игнорисао. Његово одстрањење изазива ново зло, и мешање у унутрашње послове Србије од стране Турске и Русије. Тако цар турски, Махмуд, у споразуму са царем руским Николом 1. као „покровитељем,“ намете Србији, у облику „Султанског Хатишерифа“,_нови Устав од 10)._дец. 1888, године, У њему _се Кнежевина назива турска. И аНННиЧЦА Србија“, и октроише јој се устројство мимо вољу и Кнеза "и Народа Каб главне тачка Устава, био је његов чл. 17. којим се седамнаест „Совјетника“ "стављају—-под_нарочиту- заштиту Порте и „неће моћи бити _збачени — говори Султан кроз свој_ хатишериф: — без узрока, докле не би било доказано, код моје Високе Порте, да “су се оли учинили повини због каквог преступленија, или-због-наруш енија_закона_и-уредаба земаљских“ =

Овим је била пресуђена и судба Династије Обреновић, а у првом реду, за сад, њеног основаоца Кнеза Милоша. Сви вођи незадовољника са Петронијевићем, Симићем, Вучићем на челу, осе~

19%