Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДИНА 19083 293

После тога у Србији се јавља старо зло, старе међусобице и овога пута нове династичке борбе. Г

1897. већ се јавља једна завера противу живота кнежева, но која је у покушају откривена-и-осуђена,-а њени. учесници, махом Обреновићевци, са. Председником Савета и министром С. С. Тенком

на челу, под суровим поступањем одведени у затворе. Али се у народу јави потајна струја за Обреновиће, и нађе својега овапло= ђења на општим изборима, а -за Скупштину, која_се—састала_Уу Београду о св. Андреји, 30. новембра——— -

1858., о Свето-Андрејској Скупштини, извршен је тај преврат. Династију Карађорђевића заменила је понова васпостављена династија Обреновића, повратком Кнеза Милоша — тада већ старца у дубокој старости — на престо, кога ускоро замени, 1860., син му, Кнез Михаило. По навршетку даљих лесет година од повратка Обреновића, за које су се време стабилизирале прилике у земљи, и у народу се будиле велике. наде, под Кнезом Михаилом, за будућност и ослобођење [

1868. би убијен Кнез Михаило Обреновић Ш у Топчидеру,929, маја по подне. 7 |

__Немајући директних потомака, лоза Милошева, која се у правој линији гасила са сином му Михаилом, који није имао деце, а раније и са женом раздвојен, изгледаше тада као за свагда прекинута. Али се пронађе један једини мушки члан породице Обреновића, Милан, син Милоша, сина Јевремова, брата Милоша Обреновића 1. И он би проглашен као малолетан, за Кнеза, каб Милан Обре- _ новић ТУ. и земљом управљаше Намесништво (1868—1872). _

Кнежевско Намесништво изврши једну мирну револуцију, до-

ношењем Устава од 1869 године, којим се обара царски хатишериф

(Устав) од 1838 и законодавна власт са Савета прен а-на ; Скупштину, Нов живот, са слободним Скупштинама, неприкосновеним посланицима, и одговорним министрима, дао је давно жељене одушке; и дотле скоро перманентна династичка борба, нашла је својег природног одлива кроз свакогодишње дебате скупштинске. Министри су падали, владе су се мењале, али је династија имала чвршћи положај.

То је била последица новог Устава од 1869, ади она је изискивала _и_један услов за свој коначни успех, Тај је услов_био:о мудрост и умереност на страни владаоца, који после пола столећа сваковрсна самовлашћа на престолу, постаје уставни Кнез, Али, као што знамо већ, другостепени Обреновићи, Краљеви Милан и Александар, тих особина, на жалост, нису имали. ИМ то је имало трајних последица и производило толико трзавица.

1876—78. улази Србија у рат са Турском, за ослобођење и уједињење подјармљених Срба у Босни, Херцеговини и Ст. Србији, излазећи из рата са прокламовањем независности Србије и проширењем граница, после Конгреса у Берлину 1878. На две године по_ том силази са управе државне Либерална Странка 1880.

1882. једна жена извршује атентат на Краља Милана у Са(борној беогр. цркви, али метак промашава.