Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

294 жив. ЖИВАНОВИЋ

1883. услед осконости Краља Милана, изби велика „Тимочка буна“, која је захватила била цео тимочки крај, и преко Алексинца дохватила беше део Поморавља; али је угушена брзом интервенцијом војне силе и завршена Преким судом у Зајечару. Буна коју је извршио оружан народ т. ј. стара „народна војска“ тимочкога краја, беше кренула са девизом „За Устав и Нар. Скупштину“, али да је успела, свршила би се вероватно поновним свргнунем династије Обреновића.

1885. следује буни, кратко-времени рат са Бугарском, да се кроз три деценије још крвавије настави, У необичним паникама а с победама Србије.

Овим политичким несрећама,-следовао-је-и раздор у самој Краљевској Кући, који се завршио насилним разводом брака између Краља Милана и Краљице Наталије (која доцније 1902. преврће вером и прелази у католичанство!) То це— све“ уздрмало положај Краља Милана, који је још са сеном јединцем оличавао династију.

1889. Краљ Милан, пошто је претходно дао Устав од 1888 године, добровољно абдицира и силази с престола, (одриче се за тим и свих права, чак иступа доцније из српског држављанства !) у корист малолетног сина Александра, постављајући, према Уставу, актом абдикације и Краљевско Намесништво.

Али је суђено било, да млади Краљ Александер, наследник Краља Милана, по фаталној судбини, не сачекав ни своје пуноЛЕТСТВО___--- то = =" 1893. првог априла, обарајући Краљевско Намесништво тадашњу владу, насилно предузме краљевску власт. Акт је овај, по себи необичан, у толико више падао у очи, што је погађае Либералну Странку, која је од 1858 важила као Странка династичка, јер је она била та, која је вратила Обреновиће...

– Какве су улоге, у току ових сто година, до 1858 и од 1858 године, имале“ разне политичке, старе Странке: „Уставобранитељи“, „Обреновићевци, Карађорђевци; а за овима нове модерне политичке

Странке: Либерална, Старо и Младоконсервативна названа Напредна, и најмлађа од њих Радикална, изнесено је на листовима овога дела, у све четири књиге његове, кроза све време од 1828. па до 1903., у којој смо, години, ево, сад са нашим посматрањима.

Ове, 1908-ће године, ми смо дакле у десетој години владавине Краља Александра 1. Обреновића М. а у четрдесет шестој од поновног повратка династије Обреновића на престо у Србији.

Та је владавина младога Краља изложена на листовима Књиге Ш, и ТУ. овога дела.

(С тога прекидамо даље набрајање низа великих догађаја, довде наведених, и којима је испуњена стогодишња историја Србије од 1804. до 1903. године, и настављамо прекинути конац догађаја, који смо довели до краја 1902. године; а улазећи у 1908 годину.

Та је година и наслов овога одсека; јер, рекосмо у почетку истог одељка, да је овој 1903. години суђено, да и она буде знаменита историјска година, као и многе њене претходнице, које-

довде набројасмо.