Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДИНА 1908 З0г

М.

Благовештенски државни удар: нестанак и васкрс Угтава од 1901. — Сутрашњи дан, после демонстрације — која је оставила

мучан и тежак утисак на свима — прошао је мирно, и све се свело на личне разговоре о њој и коментарисање њеног крвавог исхода.

Али је освануће Благовести (250. марта) донело у толико веће изненађење и Београду и Србији и Европи.

Рано у јутру, тога дана, разлетели су се по Беогргду полициски органи, раздајући и лепећи на видним местима неке велике плакате. Навикнути на такве ствари, а после оне бурне демонстрације од једва пре 20. сати — налазећи тако што донекле и као природно — грађани су у толико више били изненађени, кад су, бацивши поглед на плакат (какав је један надничар, добивши га од жандарма, донео кући и писцу о. д.), видели: да је то била, ни више ни мање, но „Краљева Прокламација Српскоме Народу.“

После дугог увода, у коме Краљ говори о себи, назвав се, „веран носилац Таковске идеје“; о новом Уставу, који је „пре две године даровао;“ о Народној Скупштини, у којој су „избили јаки прохтеви закорачавања овога дела законодавне власти у права Крунина“ ит, д. и т. д. најзад вели, Краљ: „не смем ни часа часити, да нашој отаџбини повратим ред, слогу, сталност и снагу“, И онда Прокламација дословно овим речма изражава вољу краљеву:

„Из наведених разлога обустављам важност устава од 6. априла 1901. на кратко време, а до даље Моје наредбе.

ИМ, узимајући у руке вршење свеколике највише државне власти, наређујем, што ће силу закона имати:

1. Указ о наименовању сенатора од 6. априла 1901. год. као: и сви потоњи Укази о накнадним наименовањима, престају важити као да нису ни постојали. Тако исто сви садашњи чланови Др"жавног Савета стављају се на расположење, према опредељењима 9 34. закона о чиновницима грађанског реда.

2. Народна Скупштина, која је изабрана за периоду 1901., 1902., 1903., и 1904. год. распушта се; а мандати изабраних сенатора за периоду 1901., 1902., 1903., 1904., 1905. и 1906. год. престају важити.

8. Престају важити и укидају се закони (сви, који су потекли из Устава од 1901. године); а ступају у законску силу и враћају се у важност: Закон о штампи од 12. марта 1881. год. са: доцнијим изменама и допунама, и Закон о општинама од 24. марта 1866. год. са доцнијим изменама и допунама.

Ове Моје наредбе добивају сву законску силу и важност, чим се у „Српским Новинама“ обзнане, за све власти и грађене,

Препоручујем свима земаљским властима да се о извршењу истих старају, а свима и свакоме заповедам, да им се покоравају.

Дано у Београду. 24. марта 1903. год. У једанаест сати и четврт по подне

Александар с. р.“