Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

302 жив. ЖИВАНОВИЋ

Једва су грађани дошли себи од изненађења, и схватили сву величину догађаја и озбиљност ситуације, кад, после непуна два часа од појаве предње Прокламације'! —- јавља се и друга Краљева Прокламација, краћа од прве, али не мање значајна, упућена такође „Народу Српском“, и која гласи:

Објављујем милом и верном Ми народу: да враћам у потпуну силу и важност Устав од 6. априла 1901. год.

Према члану 106. Устава, доживотни чланови Сената, наименовани по члану 70. Устава, израдиће привремени Изборни закон, као и привремени Пословни ред за оба Дома.

Мандати за прве изборе вредеће: за посланике Народне Скунштине до 21. маја 1907. год., а за изабране Сенаторе до 8. септембра 1909. год.

Свима земаљским властима заповедам, да по њему поступају, а свакоме да се њему покорава; вама свима шаљем Свој Краљев. ски поздрав, препоручујући милу Отаџбину нашу заштити Свемогућега Бога.

Дано у Београду, у Нашем Краљевском Двору, на Благовести, 25. марта 1908. год.

Александар с. р.“

По астрономском рачунању времена, између прве и друге Прокламације, то јест: од 11'/, по подне 24 марта, до почетка 25. марта, било је једно међувреме од цигло 45 минута или три четврти часа, када је Србија била без Устава. Али за тих 45 минута сурвана је читава једна ситуација: један Устав, неколико политачких закона, заснованих на том Уставу, Нар. Скупштина, Сенат и Држ. Савет, као сви судови, које су установе, у свом личном саставу, такође све произашле из Устава и „споразума“ од 6. априла 1901.

Извршен је, дакле, Државни Удар!

Али тај је удар за разлику од претходних, имао бита 5ш сепепв. Јер после протекле три четврти сата, и почетком дана 25. марта, враћен је опет „у потпуну силу и важност Устав од 6. априла 1906. год.“

Све је то извршено Краљевом омнипотенцијом, путем наведених прокламација. Влада није имала потребу, да на то даје својега потписа. Она је и сама рго Јоппа у очи суспендовања Устава дала „оставку“, да се после оживљења Устава опет и сама у не

' По себи се разуме да су ове пертурбације представници свију страних држава телеграфски одмах саопштавали својим владама. Тако је учинио и онд. посланик Белгије и по објави прве краљеве прокламације јавио у Брисел: Устав у Србији суспендован. То је било за владу белгијску јасно. Али кад је посланик кроз сат — два опет јавио: Устав у Србијв је васпостављен — онда је, каже се, Мин, иностр. дела, обишав посланика, телеграфисао првом секретару свога посланства, да одмах одговори: Како је госп. посланик са здрављем! То ће рећи: да није полудео јављајући овако луде ствари. Наравно, да тамо нису, на жалост, и о правом учиниоцу свега, боље мишљење имали.