Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

година 1903 303

промењеном саставу такође нађе на свом месту — са ког није имала кад ни сићи: За оне три четврти, људи из кабинета генерала Цинцармарковића били су свакојако „приватни“ сатрудбеници Краљеви, да и они са „новим“ Уставом освану на Благовести опет као министри. Указ о наименовању владе почиње речма: „На еснову моје прокламације од 25. марта, утврђујемо“ (следују имена министара).

Укинућем Сената, Скупштине, Савета и Судова, а за оних 45 минута, остали су без положаја сви дотадашњи Сенатори, Посланици, Саветници и Судије — то је, како је очевидно, био главни смер поред укидања закона, којима се „тражи оно, што је Уставом потпуно забрањено, користећи се оним што је Уставом дато“, како се то игром речи, и у алузији, вели у првој Краљевој Прокламацији. Радикализам је гађан и смртно је погођен овим ударом. За Напредњаке из „споразума“, остала су ипак отворена врата да уђу у ново стање, са правима и достојанствима, која су многи од њих имали. М доистасу неки бив. Министри и бив. Саветници и Сенатори уједно, наименовањем нових Сенатора и Саветника од 25. марта опет наименовани, као и други лични приврженици Краљеви из доба преког суда, женидбе, и неки опет по сродству с Обреновићима.

„Ванредни број, 68. „Српских Новина“, који је на Благовести донео другу Краљеву прокламацију о повраћају укинутог Устава у „потпуну силу и важност“ — донео је и наименовања> новог Сената (по чл. 70. Устава) и Држ. Савета (по чл. 83. и 84. Устава). Устав је, дакле, функционисао, као да није ништа ни било!

Пошто је за састав судова неку сметњу правио и закон о судијама од 19. јан, 1901 год. то је опет омнипотенцијом Краљевом,

1 Сем С. Лозанића министра иностр. дела, који је на дан демонстрација, 23. марта, смењен, а одређен мин. грађевина П. Денић да заступа мин. иностр. дела. Од извесног је личног значаја, да је таксђе под 23 марта уважена оставка предс. Сената Дим. Маринковићу, а истог се дана враћа прво у резерву генерал Бели Марковић, да у очи удара, 24. марта, буде враћен у дејство, као активан генерал. Видећемо, да је њему намењена знатна улога, да замени другог интимуса дворског Дим. Маринковића, на положају предс. Сената, коме је саопштена намера о удару, како би дао сам оставку.

# Нови Сенатори су, по азбучном реду, ова господа;

Алекса С. Јовановић, Алимпије Васиљевић, Андра Ђорђевић, генерал Анта М. Богићевић, Арон Нинчић, Владимир Јовановић, Драгомир Цв. Рајовић, Ђорђе Стефановић, Живан Живановић, Јеврем Андоновић, генерал Јов. Атанацковић, генерал Јов. Белимарковић, Лаза Поповић, Љуб. Клерић, Милан Јоксић, Милан А. Петронијевић, Милош 'Грпезић, др. Мих, Марковић, Никола Стефановић, Светозар Гвоздић, Сима Несторовић, Стеван Луковић, Стојан Вељковић и Филип Христић, Једновремено су именовани: За председника Сената, генерал Јов. Белимарковић; а за потпредседнике: Стојан Вељковић и Филип Христић,

Од наименованих Сенатора, за чланове и часнике Држ. Савета, наименована су ова господа:

За председника генерал Анта М. Богићевић, за потпредседника Владимир Јовановић, за чланове: Живан УЖивановић, Јеврем Анлоновић, Ђорђе Стефановић, Љубомир Клерић, Алекса С. Јовановић, Андра Ђорђевић, Светозар Гвоздић, Лаза Поповић, Никола Стефановић и Арон Нинчић.