Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

304 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

а под 24. мартом, укитут чл. 94. тога закона, и место њега, у исти мах, октроисан нов члан, који гласи: „Изузетно од чл. 9. овог закона извршиће се нов избор председника и судија свију судова, сем председника Касац. суда, у року од 19. дана“.

Одмах је образован, Краљевим Указом, одбор (26. марта) за избор судија.

Већ 29. марта био је говов нови Касациони Суд са старим својим председником Настасом Антоновићем; а 3!. марта био је готов и нови Апелациони суд, са својим новим председником Драг. Ж. Петровићем. Глава Касације био је напредњак, а Апелације либерал. Мало дуже је потрајало, док су комплетирани првостепени судови, но и то је свршено и објављено указима од 2. и 6. априла.

Према повраћеном старом закону о општинама, извршено је (28. марта) и наименовање новог председника општине београдске. Избор је пао на Николу И. Стаменковића угледног професора технич. факулт. В. Школе рођака Јов. Авакумовића, и он је се примио избора.

Како су „Цвети“ ове годнне падале 30 марта, то је тога дана, као о нар. празнику, било много одликовања, Али главна одликовања падала су тек „б. априла“, као дана заузећа градова, који се у Београду увек свечано прослављао.

Није нам нужно подсећати: да је дан „6. априла“ био и свечцани дан „новог Устава“ од 1901. Тога дана је, пре две године, тај Устав свечано проглашен, и Краљ на њега заклетву положио. Какав контраст, између ова два „шеста априла“ 1901. и 1908!

в

Но месец април је још и нарочито значајан у владавини Краља Александра ! Обреновића У.

Сад, 1. априла 1908, навршавало се равних 10 година бурне владавине Краљеве. Дан значајан као „датум“ свакојако; а пошто је падао сада у дане великих прелома, и на шест дана после извршеног државног удара, Краљ је желео да тај јубиларни дан своје десетогодишње владавине, коју су негда Радикали назвали „знаменитим“, употреби као прилику за једну своју енунцијацију, да и лично искаже своје погледе на догађаје и обележи свој положај.

С тога је на сам дан 1. априла приређен свечан ручак. Нови (сада „стари“) двор био је пун званица, господе и госпођа. Све што је новим обртом заузело нов положај — чланови Владе, Саветници, Сенатори, виши официри и чиновници, представници грађанства из све три странке оданих или претпостављено оданих „новом курсу“, били су на том ручку. који је имао бити белега на свршетку једне и почетку друге деценије краљеве владавине. Али за то није било Радикала оба крила, ни Леберала око Авакумовића, и свију оних, које је удар од 24. марта збрисао са истакнутих положаја. У полсвини ручка, председник Министарства гене-