Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

П' „~ 3 ИМЕ И а У НННП НИП ЦИЕ По А НЕ а ПО ДЕТ с

Б-.

ГОДИНА 1903 305

рал Цинцармарковић, напио је здравицу Краљу за срећне његове десетогодишње мудре владавине, са жељама, да га и у будуће прати свака срећа и успех, као и до сада.

Краљ је одговорио на здравицу једном од својих беседа, чији је стил највећим делом био до сад толико пута употребљаван, кад год је ваљало правдати неку застрањеност, напасти противнике и бранити себе. Од значаја је било поглавито и једино, изјављивање Краљево: да је низ изненађења завршен, да их од сад неће више бити, и да Србија улази у еру тихог развоја и живота. Па и то беше стара, толико пута испевана песма, коју су и сада слушали присутни са неприкривеним ироничним осмејком.

У свом говору на ручку од 1. априла 1908. Краљ је дао израза триумфу, који се сада слави, на супрот или боље речено: у пркос истог дана и вечери пре десет година...

И какав контраст Пре десет година, истог дана и вечери првог априла, двор краљевски, кроз ту исторајску ноћ одаваше слику ратнога стана, окружен војском, коњицом у дворишту и питомцима подофицирске школе у самом (срушеном) дворцу, у коме се вршаше један преврат. Представници власти: Краљевски Намесници, Јов. Ристић и Јов. Белимарковић, цела влада са Јов, Авакумовићем на челу, беху оглашени за збачене, под јаку стражу стављени и спроведени из старог у овај исти нови дворац; и мало је недостајало да их, по жељи Краљевој, све отпрате исте ноћи у тврђаву београдску, са посве неизвесвом даљом судбом. Место збачених величина, двор беше 1. априла 1893. испуњен новим, из реда Радикалне Странке, која жудно прихвата власт и уздиже у вис малога Краља, да би надокнадио у порасту своме онај мањак, Који му у годинама, као и на души и на телу недостајаше, а који му и природа и Устав одрицаху. Као на позорници, промени се сценарија и ба обрнут тада један нов лист историје Србије. Знамо, како је он испуњен за ових десет годена,

А данас, |. априла 19032 Данас Краљ угошћава оке, које је пре десет година гонио; ружи оне, које је пре десет година призвао к себи, да са њима подели „пуну власт“. Ни једнога од њих нема сада за Краљевом трпезом; а да би иронија била већа, ту, поред многих од гоњених пре 10 година, седи, пре неколико дана понова у генералску униформу обучен, бивши Краљевки Намесник Ј. Белимарковић, онај исти, који је пре десет година, у половини једног сличног ручка постао заточеник У овом истом новом дворцу, у коме Краљ Александар сад опориче своја некадашња дела, за-

ричући се, по свом обичају, да је, ево, сад сасвим било и прошло доба „изненађења“...

Још је само требао бити ту Јов. Ристић, коме би много што шта, што се моментано дешава, била, ма и нежељена, сатисфакција за незаборавими аПтоп запојап! од „првог априла“ 1893. године. Да је он могао бити ту, нема сумње да би и овом прилиКом поновио своје уверење — које је давно исповедао писцу 0, д. Као свом пријатељу — да се све ово ипак не може добро сврПол, Ист. Србије ТУ 20