Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

306 | жив. ЖИВАНОВИЋ

шити!,. Само што он, Ристић, вељаше да не може да зна: и како ће се свршити/! Е

Пророчке речи, које је, како је напред на свом месту у овој књизи речено, взговорио Јов. Ристић, нечујно и невидовно приближаваху се своме страшном испуњењу. | –

М.

___ Писац овога дела кроз догађаје. — Мастала је трећа година од женидбе Краља Александра, када је и писац, кго Мин. привреде, дошао у пензију, пошто се, као што је напред изнесено, једва отео да не буде члан „Свадбеног Министарства“. Исту је борбу, као што је такође изнесено, писац морао издржати и приликом образовања првог, ефемерног Министарства истога Цинцар-Марковиза 6. окт. 1902. Либерална Странка је још од 1898. била суспендовала законом о удружењима, те је после писац и у том погл-ду паузирао, нарочито по смрти Ристићевој, када је утицај Авакумовић — Рибарчев био тамо пресудан. Промена од 6. нов. 1902., мимоишла је, срећом писца. МИ он је од тад био гледалац догађаја, подаље од сваке акције, не ушав ни у једну од група и саме Јабералне Странке.

И пре тога, и у то време, писац је био у пуном јеку писања овога својега дела, што је и, после свију обрта, који су настали, продужио и исто срећно довршио. Вечита политичка превртанција постала му је не само досадна, но и одвратна.

Тако повучен, он је биоу незгодном положају на спрам сваке стране, које су биле у акцији. Док су његови ближи пријатељи налазили да није довољно агресиван, владајући кругови у толчко су више желели да га привуку на своју страну. И ту је лежала опасност за писца.

И ако је писац избегао да буде члан оне октобарске Цинцар-Марковићеве владе, ипак је нови Председ. Министарства лично, још пре истека 1902. год. сондирао пишчева расположења у смислу уласка у владу. Писац се захвалио, наводећи своја тешка искуства, која му је оставио министарски ранији положај, и додао, даоњу осталом, не може више улазити у ситуације, које су увек на измаку, т.ј. од којих се ни једна не држи. Генерал је на то озбиљно приметио: да је, на против, ова ситуација тек на свом почетку и да има да траје; гли је своју намеру да писца придобије, напустио. — Но већ у фебруару нове године настаје врбовање, но у другом правцу: да се писац прими за шефа одељења у Минист. иностр. дела, за национглно-просветке српске послове у Турској, па место смењенога Светислава Симића, где је сада радио секретар истога Јов, М. Јовановић, кога нису такође марили, што је кум разрешеном Самићу, И ако су и генерал и Минис. иностр. дела Сима Лозанић наваљивали, писац у два меха не прими. Најпосле, кад су они изнели своје, и патриотичне разлоге, писац се прими. И ако у пензији, са знатном породицом, не без брига, он пријем закаже, но под условом: да ради бесплатно, да му се ни с које необаве-