Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДИНА 1908 307

штене стране не пребаци, да искоришћава нову ситуацију у своју корист и да се увлачи у исту.

Други је услов пишчев био, да се, као и за време првог Намесништва, установи при Министарству спољних послова нарочати Одбор за национално-културне ствари српске у Турској. Писац образложи свој предлог износећи и незгоду досадашњег поступка, да те важне послове ради један човек, и Министру подноси на увиђај само свршене чинове.

Предлог буде оцењен као у свему целисходан и добар и буде усвојен; а у нови Одбор буду наименовани: Свет, Милосављевић и Андра Ђорђевић, али и Мин. иностр. дела Лозанић и Пред, Министарства задрже право учешћа у раду Одбора, у коме Лозанић (кад је иступио из Министарства). остане као члан, Писац је био референт- Одбору, завео је нарочиту књигу у коју су увођене само одлуке Одборове, које је он после извршивао, што је и доцније, кад су прилике биле промењене, оцењено као добро. Нови апарат је радио лепо неко време. Али се ускоро осете стари деструктивни утицаји, чак и од Краља, који се мешао у све, па и у то. Затеченог секретара Јовановића нису трпели, и писац је имао доста труда да буде ту задржан, као једино из раније познат са тим пословима. Али узалуд; и једног дана јави се у одељењу, као нови секретар, однекуд нађен и постављен споредним утицајима, а био је дотле писар дух. суда у Зајечару, богослов по струци.

за писца је јасно било, да се ту не може радити како треба, али је ипак издржао око педесет дана, до 920. априла 1903.

То је био нови критичан дан и у каријери и у животу писца овога дела.

Но доживљају од 20. априла претходили су извесни догађаји, који су са оним што су донели, чинили увод ономе што ће доћи.

Као што знамо, под дгтумом 94. марта нзвршен је државни удар, но који је тек сутра-дан, 96. марта објављен прокламацијом. И ако је писац био под кровом Минист. иностр. дела и седишта Председника владе, није ни појма имао о ономе, што се спрема. Пред сам тај догађај чуо је, као једну необичну вест: „да ћемо како му је то причао његов млади кум д-р Влада Т. Марковић да ћемо неколико сати бити без Устава, за које ће се време извршити многе промене, па после Устав опет повратити“, Марковићу је то казао Бранко Петровић, звани „Мали Бранко“, један новинар европске вредности, кога је и Ристић ценио, и који је у то време придобијен за шефа пресбиро-а. Ово имеи извор, давали су значај горњој вести. Али то је било тако необично, да је и писац прешао преко тога. Но, на сам дан 24. марта, писац се сретне, управо судари прса у прса, са Председником Министарства (на вратима сале и Минист. заседања) и овај га кратко_ упита: „хоћете ли да будете Саветникр“ на шта писац одговори, више шаљиво узимајући ствар: „Па то не зависи од моје воље!“ Председ. Министарства, без иједне речи даље, окрене се натраг у своју канцеларију. 20%