Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

Ма РАТА (8 а о ни "ИП и" Оакч и Пи

308 жив. ЖИВАНОВИЋ

Сутра-дан, 25. марта, писац је имао да прочита у „Срп. Новинама“ Краљеве указе, којима је и он, као и остали, постављен за Саветника и за Сенатора!! Сад му је било разумљиво и јуче рашње питање. '

Овај обрт, тако неочекиван, само је појачао у писца мисао, да се сасвим повуче и из Одељења и иначе што даље од политичких додира, и да се преда својој ковој дужности, у Савету, где улази, сад, и по трећи пут. Али; опет једно: Али!

Председник Министарства сад опет настане да писца склони да уђе у Министарство просвете, као Министар. Цело претходно држање још од пре седам месеци (од 6. окт.) предопредељивало је и одговор: да писац не може примити ту дужност. Али Председ. Министарства није престајао и писац, под утиском веп указане му пажње у оноликој мери, и то без свога знања и молбе, колико пристојности ради, и да би се курталисао ове почасти, допуни свој одговор, да можда кад доцније може (после избора) о томе размислити. Овај је одговор био и сувише необавезан и вије давао права, да се према писцу поступи, како је се догодило доцкан у вече 20. априла 1903.

Тога вечера доцкан, око 10 сати, враћао се писац са женом кући са вечере код свог кума Светозара Стефановића, са жељ. станице. Код „Белог Орла“ недалеко од „Славије“ сретне га жандарм и обрати му се питањем: да ли познаје г. Ж. Живановића» „Ено горе му је кућа, у Св. Саве улици“, на што жандарм дода, да је он био код куће, а он има да му преда писмо из двора. И сад се није имало куд. Писмо је имало под речју „Хатно“ равно пет црвених потеза! И писац је морао отићи у двор.

Пријављен, одмах је примљен, тиме, што му је Краљ из сале изашао на сусрет у ходник и увео га у салу. Ту је писац имао да чује новост: да је постављен за Министра просвете и цркв. послова.

Изненађен овим, писац одмах изјави, да му је тешко примити се тога, и моли да се указ опозове. „Указ је већ штампац, а „Српске Новине“ већ су до овога доба и експедоване за сутрашњи дан, и указ се не може олозвати, и ви остајете Министар“, одговори на све то Краљ Александар, пред свима присутним.“

Писац, позван да седне, управо клоне на најближе место и изјави жаљење за такво поступање, и уверен је, да је он, ваљда једини Министар, који је за владе Краља Александра ва тај положај постављен, а ве питан од Краља за то!

1 Кад је се сударио са генералом на вратима собе Минист. заседања, где је иначе радио и председ. Министарства, видео је унутра Председ. Сената Дим. Маринковића, за кога је сутра-дан читао указ, да му је уважена оставка на тај положај. Очевидно, да је њему саопштено шта се спрема, и хтело се, из уважења које је оп на двору имао, са најстаријим сином, да му се уштеди незгода, да је са осталима из Сената, просто избачен, њећ смењен по молби.

2 Ту су у сали били: Краљица, први ађутант генерал Лаза Петровић са госпођом, Веља Тодоровић, Мин. унутр. дела, који су, са Краљем, по вечери, ту седели и онако, више фамилијарно, разговарали и забављали се. Како је се писац, по непријатном му саопштењу одмах удалио, они су и даље остали.

урину