Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

г. Поа, 1903 МИ а 509

Али су и у писца сазреле мисла и намере, којима се он ру- . ководио за свих даљих четрдесет дана, до 29. маја, колико је свега морао одседети на свом незавидном положају. Под Мин. “а просвете били су најагилнији политички елементи, учитељи и професори, каквих је онда било у Србији. У

Одмах сутрадан по пријему дужности (од претходника Луке И Лазаревића, члана радикалне Странке), почела су стизати „строго | поверљива“ писма Министра унутр. дела, под великим црвеним печатом, од којих је свако доносило тражбу, да се тај и тај учитељ и др. премести, отпусти, пензионише, све једно, имало законскога Ји разлога или не. Немилосрдни полицајци из унутрашњости, заузети У и за свој успех, из ревности или из страха за себе, тражили су | ове жртве; а Министар унут. дела сматрајући их за умесне, подносио их је Мин, просвете, као захтев, који се несме не испунити.

Али ти захтеви нису — ни један испуњени. Све, што се могло учинити, било је да се акт пошеље дотичном школском окр. надворнику, „на извештај“. А ови су скоро сви такође били радикали.'

Питање о немирвим учитељима јављало се иу двору. За чудо, | што је год тражио нов. Мин. унутр. дела, све је увек знао и Краљ | и обраћао се Мин. просвете, који је бранио своје гледиште: да не треба насилне мере предузимати. У част Предс. Мин. Цинцармарковића, има се овде рећи: да је он увек био на страни Мин. просвете. А кад би се, после таквих непријатних дебата, изашло из двора кући, Ц. Марковић би увек рекао: „Г. Министре, останите при вашим назорима!“- Он је доиста био лично човек мирољубив и гледао је да се разбуктале страсти још горе не распаљују. Крајњи ресултат у погледу заштите просветних људи, био је у смислу тенденција Мин. просвете. ·

Остала је и једна туђа сведоџба о томе, Када су, при промењеним приликама, увек необуздани радикални партизани, између осталога, почели нападати и честитога референта за основну наставу, проф. ЈЉубу Протића, онда он, у својој одбрани, овим речима обележава прилике у Мин. просвете, у погледу учитеља, а за министровањг пишчева: „Ја сам, вели, у оно време, пред изборе од 19, маја о. г. (1903) молио онд. Министра просвете, да не узима олако оптужбе противу учитеља; давао сам му најлепше мишљење о ваљаним учитељима, јер ме је увек питао, какви су учитељи

: Претходник пишчев Мин. Л. Лазаревић сазвао је био за 28. и 29. април 1908, конференцију свих школских надзорника из свих округа и Београда. Писац одобри долазак и у те дане одржана је једна стручна и по предметима већања важна конференција. На њој су претресана сва питања, која се односе на живот, рад и успех основне школе, Сви су говори стенографисани и цео рад објављен у „Просветном Гласнику“ за 1908., а отштампан је и у засебну књигу од 116 страна, ситна збијена слога, и разаслата школама. Наслов је књизи: „Стенографске белешке, са конференције Надзорника народних школа Краљевине Србије, одржане у Београду, под председништвом Министра просвете и цркв, послова г. Живана Жива- 1 новина“. И данас, после више од 30 година, писац држи, да има много савремених мисли тада изнесених. — Писац је говорио надзорницима, да сваки у својој околини утичу мирољубиво у духу свога лепог позива. После конференције је Краљ примио надзорнике у зудијенцији, где му их је Министар представио. ;

Њ__.