Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ли 1908 па 15

бринути за сигурност директора неготинске Гимназије Ђоке Стојковића, кога је затекао интерниранога у Пожаревцу и извео је то

за обојицу. Радећи овако, Министар јето чинио, да нико не осети.

насиље од њега, над киме је такође извршено насиље наименовањем за Министра, без изречнога пристанка и после неуспеле молбе, да се указ о наименовању повуче. Најпосле, доста је било гоњења на све стране, па бар Просвета и њени носиоца да буду поштеђени од тога.

Наравно, није се, на жалост, свакад успевало. Али и ту је било изузетка само у два случаја, са размештајем два директора: Симе Златичанина и Дим. Тричковића, који су кренути, да добију не мање угодна места; а кренути су зато, што је Краљ налазио да су они, отказом потписа неких адреса за Краља, — како је он сам изјављивао — њему „лично нанели увреду!“ — Није се успело даље, да се, на велику молбу и представку Мин. просвете, допусти повратак из Земуна у Београд ђака Вел. Школе, који су тамо пребегли били после демонстрације 28. марта. Успело се пак, да после демонстрације пензионисани проф. Вел. Школе Ал. Борисављевић, може извршити год. испите из својега предмета, да не би за ђаке отуда настала незгода. Није било могуће одржати на положају Управника Позоришта марљивог Јов. Докића, јер је цео двор, и Краљ и Краљица и први ађутант укупно захгевали непрестано, да то место заузме секретар Мин. иностр. дела, Драгомир М. Јанковић. За то је Докић постављен за директора, да би се поправила учињена му неправда, са које се Докић, кад му је речено за што мора ићи са досадашњег места, заплакао пред Министром !!

И ако је ово друго, и последње министровање, писца овога дела трајало само четрдесет дана (од 20. апр. до 29 маја), сви су ти дани били испуњени великом бригом. Наведени случајеви, само

су истакнутији примери, који илуструју укупно тешко стање.

М,.

Избори од 19. маја и њихов резултат. — Влада генерала Ц. Марковића налазила се већ у седмом месецу својега рада, када је одредила изборе за Нар. Скупштину и Сенат. За то, не баш сувише дуго време, влада је, како ће изборни резултати показати, сматрала, да је довољно спремила земљиште за свој успех. Сада је остало још, да се изврши главни јуриш; а с њиме и победа новога правца, инаугурисанога Краљем, 6. нов. пр. године.

Држ. удар од 24. марта суспендовао је изборни и пословни закон законодавних тела. По повраћеном Уставу, њих је понова израдио Сенат, као привремене, одредивши и дане избора; 19. мај за Скупштину, а 5. јуни за Сенат. '

1 Дани избора одређени су наконференцијама у двору, и само после унесени у закон. Нарочито се поклањала пажња дану избора за Скупштину, и за то је узет 19. мај. Када је неко од присутних приметио, да је „некако -· незгодан број