Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

318 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Ценећи ваше држање и рад у овом важном одсеку времена, и желећи дати видног доказа својег владалачког признања и благонаклоности према Вама, ја Вас, Господине Председниче, одликујем Орденом Милоша Великог, првим редном.

21. маја, 1903 | Ваш благонаклони у Београду. | Александар, с. Рр.

Од значаја је, да је концепат овог писма краљевог, на чију је садржину Председник Министарства много полагао, да је дахле жонцепат његов, Краљ Александар, пре коначног усвајања, послао Краљици Драги на преглед. Цензура ова, може бити необична, али је истинита, за овај случај. И Краљица, да би ваљда оправдала ову пажњу, избрисала је негде једну реч! И шта је она ин могла тако дубоко знати о једном политичком акту краљевом према шефу владе» Па ипак је Краљ полагао на то, да она тај акт види, прочита и примети, јер, рекао је он уз то: „Краљица има бистар поглед за такве ствари.“ ИМ зашто, ла баш она прочита концепат писма, одређеног за Председника Министарства Да ли, да овоме буде милије, кад зна да је и Краљица такво писмо одобрила Ми сумњамо, да је то разлог овом поступку Краљеву. Пре се сме претпоставити једна сасвим дубока намера вазда недокучнога Краља Александра, да овим изношењем свог писма Краљици — маскира пред њом друге смерове, којима би можда овај исти Председник, са овом истом Скупштином, у недалеком вре: мену послужио при удаљењу краљице, о чему су понеки назирали извесне знаке и намере Краљеве, о којима смо и ми напред говорили. Ко то сад може знати! Јер су блиски догађаји пресекли црвени конац, који се, и ако мало видљив, већ провлачио кроз чудно политичко ткиво, засновано женидбом Краљевом. Извесно је било, без сумње, да је Краљ Александар био начисто, да је Краљица Драга значила пресахнуо извор, из кога се не може подићи подмладак Обреновића, да се и не узима у обзир и аномалија, ваљда и за самога Краља, све очевиднија, а која је потицала од велике разлике њихових година старости, при чему, док је он бујао у својој младости, она се могла све више испољавати као једна трома фигура, која се усиљава, да горњу разлику учини неспажљивом. И поврх свега тога — њена бесплодност! То је неоспорно посведочио онај већ историјски „лажни порођај“ краљичин од пре две године. Да ли је се Краљ — који није ни мало био глуп — могао помирити са таквим стањем и фактом, што је све он могао најнепосредније знати и осетити» Или је после већ стеченог брачног искуства, а у годинама у којима је био (тек му је била непуна 27 година!) пред њим сада лебдила слика другојачијег брака, са жељеним потомством, место кога су се у очима света, утурала браћа краљичина, појачавајући тиме само већ све мање скривена нерасположења и противу Краља, и противу краљице, и противу свега њиховога у сваком погледу.