Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДИНА 1903 | 319

Да ли није и цео овај преврат у промени полит. правца, био израз тих скравених намера Краљевих, када је 6. нов. пр. год. сменио споразумну владу, одстранио Радикале и довео на владу људе себи одане, или Краљици ненаклоне још од просидбе њене, када је и писац дао оставку као члан владе, и стално се од женидбе овамо одупирао уласку у какву било владу. М позната стална тежња Краљева да писца уведе у своје комбинације, наводила га је, да помишља, да је и то било у вези са неиспољеном намером за уништење овога фаталнога брака, како је он и у оставци Владе од 8. јула 1900. назват. У новој Скупштини (били су елементи такође тако сложени, да би евентуални планови Краљеви за одстрањење краљице, наишли на брз и безуслован пријем. И у Влади и у Сенату и у Скупштини није било познатих Краљичиних приврженика из реда Напредњака, па и Радикала, ма да су они можда још стајали под утисцима сећања, да је женидба Краљева донела њима избављење од тешких последица атентата, Напротив, свуда у наведеним срединама, било је људи негда оданих Краљу Милану, чији је типски представник био председник Сената генерал Белимарковић, као и председник владе, генерал Цианцармарковић; било је наравно и послушника Краља Александра, или сујетних ловаца за политичком срећом, угледом и утицајем. А у овим, несумњиво насилним и болесним приликама, није тешко било и каквом било наметљивцу стећи потребне квалификације за такве успехе. Сви ти елементи, на један миг само, нашли би се на једној страни са узвиком: Доле краљица! О судби краљице Драге, у овом случају, не би требало ни тренутка сумњати, ма да се и она за ове непуне три године састарала била и за своје неке приврженике, Али и они су играли само додељене улоге, што је

Краљ тако хтео; а кад би им он одузео могућност за то, благаво-

_љење краљичино сводило би се на леп дочек, а по потреби и љубљење са женама тих најоданијих кругова. А зна се већ, како се брзо навуче облак преко звезда које залазе! За Краљицом, која би отишла, ма и са свима комплиментима,! брзо би, кго бујица покуљале све оне силом уздржане речи, од којих су до сада до: стојанство владарке и ревност Александра, заклањали Драгу Ма· шин, које је име она популарно и даље носила и под краљичином дијадемом.

Већ и сама намера Краљева, тако прононсирана, да присту-

пи измени Устава од 1901. год., одавала је, ма тек само посредно,

1! Јоца Станковић држ,. саветник, каже писцу, како је се тад. мин. финансија Милов. Мариаковић њему изјаснио: да је све било готово да се Краљица удали.

Стеван Ћурчић говорио је такође писцу, да је постојао овакав план: да Краљица тога лета иде у једну бању у Ческој (Маријенбад или. др.) Онда би јој се брачно место огласило за упражњено и отказан јој повратак у Србију! За то би јој се оставило право титулирања „Величанство“, и одредила би јој се сходна апанажа, до смрти, коју би дочекала тада у некој врсти изгнанства, А Ћурчић је нарочито тада, био човек који је — мешајући се и са страним посланствима — могао много што шта сазнати, што други нису могли. Напред смо већ изнели, шта је о томе у „Огледалу“ писао Пера Тодоровић,