Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

Мт и Ели Ри ша А ИЦ и ,

320 жив. ЖИВАНОВИЋ

смерове његове и у погледу краљице. Он је, наиме, мислио, да се измене одредбе о изборима, који не би били више по окрузима, но по срезовима, као и некад, сигурко, да тако разбије агресивност пол. Странака, која би, развијајући се у мањим изборним круговима, мање била и опасна и лако савладљива. Хтео је тајно гласање заменити јавним, као и по Уставу од 1869. Намеравао је "допунити Устав у одредбама о Краљу, на случај преке смрти. „Да се деси какав атектат на Краља, говораше Краљ писцу овог дела: у овом Уставу, у недостатку наследника, није тачно прецизирано, ко да прихвати управу земљом“. Изразио се, да хопе да регулише и питање о наследству престола опет у недостатку наследчика, и — што је од особите важности — да намерава донети такву од" редбу, да на случај преке смрти Краљеве, он ранијим актом одреди три лица, која ће прихватити краљевску власт им „сазвати Скупштинву да бира Краља“... „Да бира Краља слободнор ако сам добро разумео, Величанство!“ додао је одмах писац. Краљ то потврди. „То је онда добро!“ изусти прикривајући своје задовољство, пнсац, коме је то Краљ на неколико дана после избора у свом радном кабинету у старом дворцу говорио, додавши: „Ово задржите, молим Вас, за се. То, за сад, зна само председник Министарства, г. Мин. увутр. дела и г. Андоновић“.

Писца је изненадило ово поверљиво саопштење Краљево; јер дотле никад он није био у положају да ма кад сазна коју од намера Краљевих. Стога не може ни да цени: је ли Краљ имао још каквих намера, и да ли би се и ово што је рекао, свршило тако, како је рекао. То је био Краљ Александар, који никад није своје намере стављао под туђу контролу, те их разуме се, никоме није ни поверавао у целини, све до момента извршења, када је сваком одређена и улога. Тако је било знаменитог „првог априла“ (1893); тако о женидби (1900), тако о промени Устава (1901); тако о промени владавине (1902.); тако и приликом оба државна удара 1894. и 1903. године, Је ли се могло очекивати, да ће Краљ бити отворенији и у погледу својих намера за будуће»

По томе и ово важно питање о измени Устава није ни било | предмет каквих саветовања у влади. Нико о томе није ни говорио; ) а имало се у осталом пречих и журних послова. Није било у : опште још никаквих предлога. Влада је била окупирана поглавито изборима. И после свршених скупштинских избора, имали су да : се (5. јуна) изврше избори изборних Сенатора, њих осамнаест (по један за сваки округ и за Београд). Но то је после оваквог исхода | избора за Скупштину, било још само питање прописне изборне | форме, пошто је кандидација овако малог броја Сенатора задавала несравњено мало бриге. Поред владе, и кроз Скупштину и Сенат, изгледао је као потпуно осигуран „правилан“ ток послова.

При свем том писац носио се мислима, да после свршених избора за Сенат потражи отпуст и отступи са положаја Министра | просвете п цркв. послова. Он није ни стао нањ са задовољством, као ни својом вољом, па је апатично и седео на том месту, ула-

и ЕВ