Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 381

новић, Мил. Р. Маринковић, Паја Денић и Љуб. Новаковић. Врата: из предсобља држаху отворена, и један жандармски официр, иначе ружне репутације, смуцаше се по соби, и показиваше склоност да дочује, шта сеговори. Кроз отворен прозор виђаше се доле на улици војска и велико комешање, улажење и излажење из Министарства.

Револуција са свима својим знацима беше ту; и то, као победилац. Половина чланова бивше владе беше окупљена, и сви знаци показиваху, као да они беху под присмотром. Где су остали Из испрекиданих саопштења оних осталих, нарочито ЈЉ. Новаковића, писац тек ту први пут сазнаде: да су судбу Краљеву поделили и Председник Министарства генерал Д. Цинцармарковић, министар војни генерал Милован Павловић и министар унутр. дела Веља Тодоровић, али се за њ није знало да ли је погинуо, као прва двојица, или је само рањен. Осмога члана владе министра правде, · Ант. Пантовића не беше овде; а није се оног момента знало где је (Доцније се чуло да је, као и Браћа Луњевице, био одведен у Дивизију, где је близу и становао, и да је жив). Ти су разговори вођени тихо, испрекидано, !

И нехотице човеку, у оваквим страшним моментима, прелети: преко памети сваколика истинитост оне старе и црквене и философске изреке: Како је пролазна сујета и слава овога света! А за то време, док се све то догађало у палати двогубога Министар. доле: и горе спољ. и унутр. послова, лешеви Краља и Краљице лежали су прво бачени озго у башту, па увучени у једну собу на доњем спрату старога дворца, на патосу.... Има ли драстичнијих илустрација и за вечиту поуку"!

Да, како је пролазна слава овога света! А као иронија судбе изгледаше и та случајност, да половина дојучерашње владе, лишена сваке моћи и власти, седи још у столицама, и око стола, са кога је, откако је ове лепе министарске зграде, и из које је, преко толико разних влада, управљано судбом Србије. То је била соба за: заседања Министарског Савета, још из доба Кнеза Михаила, по његову ступању на престо, 1860. године, а у два маха соба и Намесништва. У истој овој згради, као ово јутрос, били су, и горе и. доле, сакупљени државници 29. маја 1868. год. да већају о упражњеном престолу и новом владаоцу.

Тако су бар ова четири Министра имала неку сумњиву утеху, да су, усред ове крваве револуције, на једном релативно мирном и надлежном месту, завршили своју каријеру, и ако се овога момента не знађаше: да ли је баш то, и такав, крај каријере. —

У то потражише писца. У предсобљу министарства спољ. послова горе стајао је пешад. капетан Илија Радивојевић, и очеки-

! Неко рече, да би се и кафа могла попити, од све муке, јер је сваки доведен од куће овамо, немајући кад да мисли на уобичајена јутарња задовољства, па ни на кафу. И док се доле правила нова Влада и састављао Проглас на народ, одаџијски апарат и министарски кафеџија, радили су као да није ништа ни било. Послужена кафа тога јутра била је, у осталом, последња пажња указана дојакошњим. представницима владе земаљске.