Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 558:

и с јутра 29. маја. Ту су, дакле биле прве жртве револуције и с једне и с друге стране, које су остале у животу: официри и неки од војвика. Официри су били смештени у видне собе павиљона, који је био испред старе гломазне болничке зграде, у којој је скончао Вучић, отприлике тамо, где је сада баштица и улаз у гимназијску зграду с лица. Свима су рањеним, без разлике на којој су страни при сукобу били, указана лекарска нега и вајвећа пажња. Од свију је, као најопасније рањен, сматран баш капетан Драгутин Т. Димитријевић — Апис.

Пађен у сутерену старога двора, док је још мрачно било, рањен на неколико места, ослоњен на зид и сав у крви, капетан, Драгутин Т. Димитријевић, пре но што је погинуо Краљ и остали с њиме, изнесен је одмах у стражару дворску, где му је указана прва помоћ.

Било је три ране: једна на буту десне ноге, дубока, без излаза, што је значило да је олово унутра; друга са стране левог кука, велика разривена рана у месу до костију, за коју се није. могло знати како је постала, док није донесено његово оружје, (сабља и револвер) из двора. Пробијени месингани балчак на сабљи, који је имао расцветану рупу од куршума, објаснио је ову другу рану, испод левог кука. Куршум је, срећом, ударио у балчак, њега пробио, али се и сам разбио и снагу пробојну изгубио, тако да је могао јсш исцепати ткања, али срећом, неи пробити кук и повредити унутр. органе. Трећа је рана била најопаснија и по правцу, куда је олово прошло и по повредама, које је произвело. Куршум је ударио посред груди, пробио грудну кост, и како је пошао од некуд с десна, он је прошао косо кроз груди левом делом страном, поврх срца и сплета крвних жила, па кроз пазухо. и излазећи напоље на ребра, прошао кроз мишицу леве руке, и испод самог раменог зглавка пребио мишићну кост на двоје и изашао испод рамена, напоље.

Ова је рана дакле: пробила груди, прошла кроз лево плућно крило, провукла се — сам ће Бог знати како! — кроз вене и артерије поврх срца.

Лекари су, по извршеном превијању, из бојазни од крволиптења из плуба и могућег прекида којега важног крвног суда око срца, услед чега би смрт била неминовна, забранили рањеноме и свако кретање и сваки говор. Пуних десет дана махали су ле-

! Призват је др. Живан Гашић, чија је куна спрам двора, и он је метнуо прве завоје; али капетан Драгутин је забранио, да га ма куда носе, пре но што се види, шта ће до свршетка бити. Положен на клупу, са револвером у десној руци, која је остала још здрава и читава (лева је била куршумом пребијена на двоје испод раменога зглавка), он је тако остао до расвитка дана, када је са првим завојем, без одела, које је морало бити исечено, да би лекар до свих његових рана дошао, увијен у некакав мекинтош, у колима пренесен у болницу и добио место у павиљону, где беху још неки рањени официри донесени и смештени. Одмах је скинут прва привремени завој, да би, по констатовању рана, био метут нов са бољим материјалом и смотреношћу, но што је то могло бити на брзу руку у дворској стражи.