Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

886 - ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

са децом. То је била слика, која се после 29. маја појавила слободно у Србији, на којој је, на једном табаку, Петар у грађанском оделу, а синови његови, Ђорђе и Александар поређани симетрично сваки за се, десно и лево од очеве слике, а кћи Јелена на дну, под очевом сликом. Без коментара и с једне и с друге стране, разгледана је ова слика као једна реткост, пошто слике Карађорђевића нису биле познате, јер за времена Обреновића, нису трпљене у Србији: На питање: од куд му тор капетан је мирно одговорио, да му је случајно дошла слика до руке, и да је има овде онде. То је, свакојако, био знак времена; а можда и писцу известан знак од стране његова шурака; али га он, нажалост, није разумео. Тако је све прошло неопажено мимо њега, као и толика сашаптавања, састанци, договори и разговори, који су се вршиле у кући писца и баш у његовој соби за рад, у коју он, из пристојности према друговима свога шурака, кад год би их, дошав кући, ту затекао, не би улазио и вазда се склањао, да би они, као млади људи, били међусобно слободни. У незнању свега тога, постао је писац и Министар на познати начин, ма и преко своје воље, на четрдесет дана пред 29. мај. Овај улазак у министарство сасвим природно је изазвао (како се он после 29. маја изразио) не· годовање капет. Драгутина, а вероватно чуђење и других завереника, док је после изашло, као да је писац. то учинио баш на наваљивање завереника. Тако је постао један замршен положај, који је после 29. маја читавим легендама у јавности окићен.

Све је то после 29. маја, дабогме, пукло пред очима писцу, као можда и незнано и неочекивано дејство разговора његових са својим шураком и других сасвим случајних саопштења, а после уласка у министарство.

Не мање јако дејство морало је имати на заверенике, и сазнање, које није имало потребе да остане непознато и капетану Драгутину: да Краљ Александар мисли мењати Устав и нешто о наследсттву, 0 чему је, како смо напред навели, после избора од 19. маја 1903. говорио и са писцем — када је судба краљева у интимном крилу завереника била већ запечаћена, и 29. маја и извршена. За заверенике није било повратка; а свака нова акција краљева само је, можда, убрзала делање завереника.

И у том се слому нашао затрпан и писац у јутру 29. маја, 1903. године.

Да ли из љубави према своме другу, тешко рањеном капетану Драгутину Т. Димитријевићу; да ли и са обзиром на поро-

: Ранијих година десила се од некуд у писца једна мала сличица Карађор“ ђева, око које је један уметник у микрографији исписао читаву једну историју на малом простору, да се само јаком лупом могло читати, И ту је невину слику морао писац бацити у ватру, кад се једном десила нека афера, услед које су настала апшења и преметачине. Главном уреднику опозиц. „Срп. Заставе“ не би испало на добро, да је и та невина слика, на случај какве неочекиване преметачине, код њега нађена. Такво је онда било време, које се, у бољим приликама, тако брзо заборавља.

рату ==