Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ШИ Ки го- 15 „о У Т Мт И || "К

342 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Рањеници, који су у војној болници смештени били, излазилк су један по један, по прездрављењу.

Капетан Драгутин Т. Димитријевић — Апис могао је нанустити болницу, да продужи опорављење код своје куће, тек после шест недеља. Компликације у грудима нису наступиле, и велика је радост била код лекара, када су после дугог времена одрешили завоје и видели да је преломљена мишићна кост леве руке правилно срасла, што је и на рентгеновим зрацима у физичком ка. бинету Вел. Школе доцније утврђено. Са љубављу и неописаним предањем дужности, војни лекари су, под вођством санитетског вуковника д-р Романа Сондермајера, хирурга, неговали све рањенике без разлике.

Навала официра, другова, грађана свих редова, за све време боловања, била је необично велика, од које су за првих критичних дана, сви ови болесници, нарочито капетан Драгутин, морали бити формално заштићавани. По, кад је криза прошла, онда

"је овај плачевни дом био преобраћен у дом веселости и неисцрине

шале другарске.

И кад је војна балница те године славила своју славу Св. Враче. (1. јула), официри су капетана Драгутина Т. Димитријевића, који је тада већ могао устајати, силно и свечано подигли на рукама у вис, и носили га у триумфу. |

То је била тешко рањеноме другу, који је једва од смрти отргнут, прва овација; а и њему и њима неуздржана радост.

И прилике у земљи беху тада већ довољно сређене. На престолу краљевском седео је већ Краљ Петар 1. Карађорђевић. '

Ш.

Постанак и развитак завере против краља Александра. — Ово, што је освануло 29. маја у јутру у Београду, и што смо на пред“ њим странама изнели, било је дело од једва два часа. Учиниоци

његови извршили су га у једном налету, како то већ морају да раде људи, који су, решивши се једном на то, имали да бирају између своје и краљеве главе, по оној народној речи: „Моја глава, цареву плаћа!“ Па ни толико времена не би за главну намеру завереника требало, да нису, као што ћемо ниже видети, наступиле пометње и неизвесност о Краљу и Краљици, који су се, при првим пуцњима у двору, скочивши из постеље, одмах склонили у један близак споредни буџак, за који завереници нису знали, и највећи део времена је и прошао у узбуђеном трчању по двору на све стране и тражењу Краља и Краљице, поред чијег су склоништа пролазили, не знајући, да су они ту, иза драперија и врата, за које су мислили, да су то прозори краљеве спаваће собе с лица. У њу саму завереници су ушли одмах с почетка и врло брзо, ка-

шав само — празну постељу.

! Следеће године, по наредби Њ. В. Краља Петра, капетан Драг. Димнтријевић пратио је по оздрављењу принца Ђорђа, тад. Престолонаследника на његовом инструктивном путу у Швајцарску, Горњу Италију и наше Приморје. Том приликом пели су се на врлетну „Јипртац“, глечерни огромни вис.

панике

“