Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ИН НИ РИЈАНА и МР па и,

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕКОБРЕНОВИЋА И 649

Али, и ако је дело од 29. маја било по себи брзо у свима својим појединостима, и у двору и ван њега, где год су пале напред поменуте личности, — другојачије стоји са постанком, организацијом и одржањем завере у тајности и у току од непуне скоро две године, као и у потребној сталној решености учесника, док се није дошло до извршења њенога главног циља.

По податцима,! који су до сада углавном били познати и стоје на расположењу и који су објављени: зачеће мисли, да се Краљ Александар лиши живота, пада несумњиво после његове женидбе са Драгом, удовом Машин. Ова фатална женидба, а ускоро и утврђена бесплодност Краљице, са све јачим гласовима по том, да се један од њене браће помиње, као евентуални наследник престола — коначно су определили заверенике и пресудили судбу последњега Обреновира. И ако је завера обухватала око неких више од стотина личности, њена главна мисао, поникла је прво у глави мало њих појединаца, све самих млађих официра. Неки од њих, сами су се лично прво носила мишљу о убиству Краља и Краљице; долазило је и до формалне решености њих седморице, да се то изврши, по плану и распореду, који је за то саставио Драгутин Т. Димитријевић, о првом дану рођења краљичина по венчању, 11. септембра 1901. на забави, која је тога ради приређена у сали код „Коларца.“ Али, за чудо, Краљ не дође на ту забаву. Слична се намера имала и при маневрима, те јесени одржаним око Уба, и још у неким приликама.

Али су се први зачетници завере по том све више узајамно изјашњавали. зближавали, поверавали међусобно, по мало и опрезно увећавали свој опасни круг и број. Првога дана месеца новембра 1901. буде међу њима узето у претрес питање: да ли да се повере и извесним политичким личностима и позову их па сарадњу И за

„чудо, већ после само три дана, био је један ужи скуп у винограду

адв. Алексе Новаковића, на топчидерском брду, на коме се, као присутни именују: Јов. Авакумовић, генерал Јов. Атанацковић, Ал. Новаковић и његов зет Ђорђе Генчић, и по давнашњим расположењима као Карађорђевац познат, богати трговац Никола ХапиТома. Ту није био ни један од младих официра; а заслуга је за овај скуп Ђ. Генчића, чији је сестрић био коњички поручник Анта Антић, један између првих зачетника мисли о завери. Антин је се

! Сада се могу узети (као посве аутентични податци, који су под насловом: „Завера против Краља Александра Обреновића“ објављени у месечнику „Кпј еупа Керибика,“ Хаггеђ. Ови су чланци, у размацима, почели излазити у том часопису, у 1923. г. а продужени у 1924. и т. д. И писац извесне податке пренаша овде из тога извора, чију тачност и сами живи заверници утврђују. Редови завереника официра јако су, за минулих двадесет година (од 1908.) проређени, јер су многи у ратовима славно изгинули, или иначе поумирали, или упропашћени, али на онима, који су живи стоји дужност, да сваки напише и утврди, сам или с друговима, свој удео. Оно што је писац овог дела у равним приликама од појединаца чуо, унеће, као посве несумњиво, ма да мора нагласити: да је један од вођа завере, сада покојни Драгутин Т. Димитријевић, мало полагао на то, да о себи и својој тако пресудној сарадњи, и доцније, прави рекламу и прича; а није стигао ни он, да што о том напише,