Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

И РМ и

и ЛАМАР И и РИМ Исе Тота у |

||

УРАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 345 тутин Димитријевић, као болестан, диктирао из своје постеље, гласно је овако: „Увиђајући сигурну пропаст Отаџбине, ако се дазашње стање продужи за најкраће време, и оглашујући као нај-

главније кривце за све, Краља Александра и његову милосницу.

Драгу Машин, заклињемо се и потписима својим обавезујемо, да ћемо их побити. На престо српски, опран крвљу ових бесчасника, довешћемо Петра. Карађорђевина унука Вожловог и сина законитог Кнеза пок. Александра Карађорђевића.“ Овај текст завета јасно доказује два циља завере: да Краља Александра нестане и да се Петар Карађорђевић доведе на српски престо.

"Од тога времена, овај је списак остао сталан докуменат и од тада се споро али постојано допуњавао све новим именима. Сваком таквом новом упису, и за свакога новога члана завере, претходила је дуга процедура, којој је био циљ: да се прво сазна и утврди несумњиво расположење према Краљу, и тек, када је то постигнуто, откривен је придобивеном прави циљ и он је позван да се упише у списак, који је од тада био она тајанствена веза на живот и на смрт свију потписаних, Наравно, да су стабло завере били официри у Београду; али су њој пришли многи и из гарнизона ван Београда. Од политичких личности напред споменутих и још неких приновљених, та обвеза није тражена као што и сви за 'за-

веру придобијени нису с тога у списак увођени („као што их је,

било, који су тек оно вече, у очи 29. маја, позвата да се „нађу“ око официрског дома). Тако је тим одабирањем оних, који су били готови да мету главу „у торбу“, и тежиште завере остајало стално на потписницима списка, а то су били поглавито све сами млади официри, све и да су у заверу ушли и значајни виши офи: цири, као Ј. Атанацковић, А, Машин, Л. Соларовић, Д. Поповић, Ст. Миловановић, Мил. Анђелковић и остали.

Тајна, која је покривала ову заверу, очувана је примерно до самог њеног извршења; чак су је очували и они, који су за њу сазнали, но исповедили, да лично не могу извршити оно, што завера хоће, т.ј. убиство Краља. Но и они, који су одређени да у заверу уводе нове чланове, нису свакоме новом члану саопштавали сва имена осталих. А како је цело ово страховито предузеће зависило од сваког поједивца, да га учини безопасним! Али то не учини ни један! Два супротша осећања; љубав према Отаџбини и друговима с једне и мржња према Краљу и Краљици, с друга стране, сачували су све и свакога од искушења до краја.“

тога списка (23. марта). Списак и одлука, хронолошки морали су постати раније, када је он био у пензији, но као Мин. Привреде, од 1900. год.

! Антизаверенички лист, локренут 1905. с називом „За Отаџбину“, у свом бр. 80. од 1906. донсо је један списак, како тврди, свих завереника, но биће да није у свему тачан, ви по броју, ни по навеленим именима.

= Кад је уписан у заверу арт. капетан Ђорђе Ристић, прекорео је другове што му то нису раније саопштили. На одговор, да он није сам, но да има жену и децу. Он је мирно одговорио: Кад је у питању Отаџбина, онда се мора и жена и деца запоставити. И Ристић је 29. маја извео топове пред двор, са својим шураком Миланом Д. Ђурићем.

ЕР ПРИ АИ А 1 ) 1 ј

4