Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

РАЈА | па ч 1 а а и | Ји МЕ ДЕ | —_- и = | |

346 | жив. ЖИВАНОВИЋ |

Већина није била посвећена ни у то, и где се управо стално налази и онај списак, који је у себи скривао целину завере. Међутим списак је стајао код најистакнутијег од њих, код Драгутина Т. Димитријевића, О чему је мало њих знало, међу којима и Анта Антић. Тек доцније, после 29. маја, имао је и писац овог дела прилику да чује: да је списак био сакривен опет у његовој кући, где је и постао, ито у једном старом расходсваном „шпорету“, у шупи. Његови чувари налазили су, да је он ту, и на случај каква претреса, и иначе најбоље склоњен. И ако је од времена на време овај списак излазио на светлост, да прими које ново име — он је у свом скровишту остао све, до једнога критичног момента, када су га Драгутин и Анта спалили, а с њиме уништили најглавнији докуменат о постојању завере.

То је било на дан 23. марта 1903. а услед крваве демонстрације тога дана, коју смо напред описали. По неким знацима, тога бурног дана, и услед овде онде испољене симпатије од стране неких официра завереника за демонстранте и грађанство, спалиоци списка — нарочито још кад су неки од завереника и затворени и под (у осталом бескорисно) ислеђење стављени — створили су закључак, да је можда неко на трагу завере. Али, спаливши списак, Димитријевић и Антић нису никоме, па ни најдражијим друговима хтели казати, да више нема тога крупног документа. Демонстрација од 23. марта била је и прошла, како већ знамо. Завереници су се оријентисали, да је завера остала непозната, и све је у завера и даље — кроз само још даљих шесдесет и шест дана — остало у целости и приправности, док није дошао суђени дан, да се тако дуго чувани циљ завере и у дело приведе.

То је дан 29. маја 1908., онај исти латум, када је паои Кнез Михаило 1868. (Књ. [). А по раније утврђеном споразуму, напуштене су све разне комбинације, и двор је означен као место напада, јер је то давало највећу гаранцију за успех и у двору = ван њега.

Од куда паде избор баш на тај дан: — запитао је писац овога | дела доцније свога шурака Драг. Т. Димитријевића и добио овај | одговор: С тога, што су, по ранијем распореду дежурстава, тога | дана случајно, на свима важнијим местима, били наши људи (ма да, ђ као млађим људима, ником није падало на ум, да је трагична судба и Кнеза Михаила решена истог дана). А у кругу завере во-. 1 дило се строга рачуна о тим распоредима!. Све је рађено са олом

15

: Писац је имао доцније у рукама и карту посетницу једнога офицвра, упућену Драг. Димитријевићу, на којој је, са стране где је име, говорено сасвим наивно о неким офиц. дрвима; а цела друга страна била је исписана датумима месеца | маја по реду. Прилизан број тих датума био је подвучен; а за посвећенога ти под- | вучени датуми били су они, који су означавали заверенике на дежурству Међу Е овима био је подвучен и датум ,29.“ И тога дана доиста су били: као дежурни или као командири страже, или команданти својега одреда чланови завере и У двору и у Гарди и у коњици, и у артиљерији иу УГи МИ, пуку и у Граду свуда дакле тамо, и где је завера имала свој циљ, и одакле јој је имала доћи потпора па нх се нашло и тамо, одакле би јој могла грозити опасност, као н. пр. логор на Бањици.