Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ИС јео ПАПА]

5 “4

| за

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 5 347'

прецизношћу, каквој су навикнути официри, већ и по свом позиву;

а у једном задатку од тако страховитога замашаја, као што је ова: завера, та је прецизност била, по свему судећи таква, да је искључивала, сем смрти појединаца или свију учесника, сваку омашку.

То се и показало у последњем завршном крвавом чину 29. маја, а у времену од 2—4. часа у јутру.

М.

Смрт Краља Александра !. — Око два часа по поноћи (а према раније дотераним сатовима) у освит 29. маја, сви, одређени за ноједине дужности и места, где ће их имати да врше, били су на окупу. главна група од њих 28. махом приправника са Генералштаба и официра на служби при. Вој. Академији, била је у Официрском дому, спремна да крене у двор. Остали официри, одређени за заузеће телеграфа и телефона, скупљали су се где ближе централама. Једновремено с онима из офиц. дома, имао је поћи и један батаљон М!. пука, из логора са Врачара и чета пешадијске гарде, док би из града имао такође изаћи и други батаљон МИ. пука, и сви се концентрично, као и једна батерија, у исто време састати код двора.' Ове су трупе — вођене завереницима — имале бити заштита оних, што су одабрани да уђу у двор, као и за одбрану око двора. Међутим, по чину најстарији завереник. Александар Машин обуче униформу и огласи се командантом свих трупа.

Нарочито се очекивао батаљон УМ]. пука са Врачара под П. Мишићем, јер је имао проћи поред официрског дома где је главна група завереника била сакупљена, но он нешто задоцни. Али се утврђени полазак у 2. часа морао одржати, па ма овај батаљон и не стигао. Малу тренутну колебљивост прекине Драгутин Т. Димитријевић, на чију реч: „Господо напред“ сви 28. крену по команди Аписа, „трчећим кораком“ двору, а за њима је у лаком трку следовала чета гарде, док је најпосле стигао и батаљон с Врачара, батерија топова, а доцније и батаљон из града. Двор је тако био опкољен и изолован; а одређени официри у истом часу заузели су телеграфску и телефонску станицу, да се спречи свака вест у унутрашњост или у логоре и куд било. Исто тако поседнуте су и куће два Министра генерала (председника и војног) и Мин. унутр. послова. Сви су налози извршени, све позиције поуздано заузете. Сад је све стајало до успеха оних 28. официра, што су у трку

# Види опис догађаја у ноћи 28—29. маја у „Књижевној Републици“ за Сентембар 1924.

2 Мишић је био бујан човек, ушао је у заверу и потписао списак. Али у току времена осећала се на њему индиферентност, док није једном рекао, да он даље и не мари да суделује на извршењу завере. Како хоћете, рекао му је Димитријевин, само то неће много изменити ваш положај. Списак, који сте и ви потписали, стоји, и на случај неуспеха, наша се судба, па и ваша, унапред зна. И Мишић је ипак остао у завери и дошао с батаљоном, али са задоцњењем, и пошто је Мил. Маринковић. = Пита сам повео своју чету У!. пука, а другу Жики Ђорђевићу, полазећи рекао,, да убије Мишића.