Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

348 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

грунули на гвоздену капију до онда новога двора, коју је одређени друг са дворске страже пред њима откључао. Споредне догађаје ћемо оставити, јер је. брзо рашчишћено са 2—3 појединца, који су потргли оружје по уласку ове бурне групе у недоба у двор. Стан првог ађутанта, и он сам, стављени су под надзор особног одељења, као и све остало, око двора и у дворишту, одакле би могао „доћи отпор.

Опет је то био Драгутин Т. Димитријевић — Апис, који је имао први ући у двор, у ком је владала потпуна тишина и мрак. На побочна вратанца, десно од главног улаза из авлије, закуцао је весник завере. Један нижи чин од страже, који се био ту, преко пута собице дневног дежурног ађутанта (што је лево од глав. улаза) склонио у споредни буџак, из ког су водиле и степенице на таван, и лежао на клупи, не устајући на лупу, руком преко главе обрне кључ у брави на побочним вратанцима. На брзо питање Димитријевића, где је соба (спаваћа) деж. ађутанта овај просто одговори: „Ето тамо лево на мечку“.: У тој означеној (у исто време и телеффонској) соби, те ноћи била су два официра: потлук. Мих. Наумовић, ађутант и капетан Јов. Миљковиц ордонанс. Овај је други спавао, док је Наумовић, као завереник, био будан и чекао. Кад је Димитријевић ошкринуо врата на соби, Наумовић је дао знак главом да је будан, и имао је после да откључа по дужности увек ноћу закључавана сва врата, која воде у правцу спаваће собе Краља и Краљице (у крајњем делу старог двора, до новог).

Придодати нацрт — распоред просторија у старом двору (стр. 325.) најбоље ће илустровати ситуацију и цео даљи догађај, од 2.—4. јутру 29. маја. |

У то су грунули у двор и сви остали км, фаталним начином, настала је пуцњава у предсобљу и у телефонској соби и оба дежурва: Наумовић и Миљковић били су жртва неспоразума. Наумовић је био ван опасности већ као зевереник; а Миљковић је имао бити нарочито заштићен, као омиљен друг, добар у сваком погледу, а који је уз то и знао да постоји завера, али јој сам није хтео прићи, а није хтео ни одати, да не упропасти толике другове. Али је дао, вели се, на знање, да ће се, ако буде на служби, одупрети.

На те прве пуцње, на један пут одјекнуше многа звонца, на разним местима у двору, а и напољу у стражарници — сигнал, који је дао сам Краљ, пробуђен пуцњима. „Кидајте то, ви инжињерци!“ викне Димитријевић друговима из инжињерије. Но, ваљало је што пре хитати главном циљу: краљевој спаваћој соби.

1 У великом главном предсобљу, чим се пређе његов праг, у левом углу је донста стајала једна огромна испуњена мечка, убијена, (убио ју Краљ Милан) У планинама око Дешчаног Кладенца. Мечка је била постављена у усправном поло“ жају, на две стражње ноге, висока, крупна, са обе испружене предње шапе, — тако да се махом уплаши сваки посетилац, који први пут улази, у двор, јер се прола-зило поред огромне мечке. До ње су одмах врата за телефонску собу, где су преноћивали дежурни официри,