Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 49

прва и најпреча инстанција, где ваља све могуће молбе упутити. А да већ није у длаку мерено, хоће ли се све оно што у таквим молбама стоји, поклапати са истином, то се по себи разуме.

Завршујући овај немио одсек времена и помен у њему појављених догађаја, ми то нисмо учинили, ни из тежње да освежавамо неке своје успомене, ни да дражимо успоменама које друге стране. Није ли и сам писац био тада и сувише на ударцу хитцима са противне стране, као што сведоче наведени цитатир Ми смо то учинили историјске тачности ради, као и у тежњи, да још једном нагласимо фаталности, које су пратиле живот и вечиту неслогу Странака.

МИ.

Неочекивани резултат избора. — 23. мај 1898. донео је резултате, који су премашили свако очекивање, нарочито у своме негативном делу, који је износио потпун пораз Радикалне Странке, Изабрато је (од 194 посланика, колико се бирало) око две трећине Либерала, око трећине Напредњака, и само један једини Радикал (у Ужицу). Стојан Рибарац, који је у свом засебном Прогласу довикивао: „Бирајмо само Либерале, праве, искрене, поштене, карактерне и опробане Либерале!“ и што је наговештавало његову изборну енергичну акцију, неочекивано је у очи самих избора повукао и своју личну кандидацију, а и других засебних кандидата у његовом крају није ни било. Без сумње претерана обазривост према снази Радикалној учинила је, те је дружба са Напредњацима била у целој земљи многобројнија, но што се то очекивало, а још мање желело у врховима Либералне Странке. Писац ових редака сећа се изненађења, које је осећао, примајући у уредништву „Срп, Заставе“ телеграфске извештаје о резултатима свршених избора, где се поред изабраних Либерала скоро редовно јавља и који На. предњак (види „Срп. Заставу“ бр. 61. и 62.). У том су погледу јаче успеле кандидатске комбинације, које је Влада помагала и Краљеви желели. Истина, оне, укупно узев, нису испале на штету Либералг, који су ипак имали већину; али су безусловно испали више но што треба у корист Напредњака.

Еклатантни пораз Радикалне Странке, који је обележавзо изборе од 23. маја — који су Министру Унутрашњих Дела Андоновићу још истог дана донели одликовање Таков, орд. !. реда! био је значајан знак времена и обележје нових прилика, далско више но успех умерених елемената. Да се сва величина овога пораза, који је Радикале сустигао при свем њином усиљавању, и за сразмерно кратко време после силаска Радикала са власти, може оценити, ваља се сетити оних победоносних успеха њихових на допуњујућим изборима на пр. 1882 и општих 1883. године (Кв. 1) При свима незаконитостима и безобзирним усиљавањима тадашњег Министра Унутрашњих Дела, Милут. Гарашанина и целе Напред“ Владе и Странке, и при личном ангажовању Краља Милана (кон

Под, Ист. Србије ту 4