Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

50 жив. ЖИВАНОВИЋ

је, по прогласу Краљевине, а пред изборе 1882. пропутовао већину земље, свуда уздижући Напредњаке а грдећи Радикале и Либерале) Радикали су, помогнути и од стране Либерала, са неодољивом силом продирали као оно силна бујица, која обара све препоне. За неких петнајест дана (15. и 31. маја 1882.) бирано је два пут на разним местима узастопце око педесет посланика, који су били пре тога (у марту) иступили из Скупштине и чији су први избори (од 15. маја) поништени, и оба пута су продрли Радикали и исти, иступели посланици. Да би спасли ситуацију и своју владавину, Напредњаци су тада прибегли познатим „Двогласцима,“ које су позвали као „друге посланике“ у Скупштину, на место изабраних. Идуће 1883. морала је, најпосле, и сама Напредњачка Влада одступити после општих избора, на којима су Радикали победили, и са Либералима чинили одсудну већину, идући на биралиште увек раме уз раме — како је то све опширно изнесено у књ. П. овога дела (стр. 205. и 223.)

А сад Сад Радикали излазе из избора са — једним јединим послаником; а зна се, да ни они нису бнрали средства, путове и начине на спрам сличних мера од стране владе. Па ипак, такав пораз! Ваља томе додати, да је то сада (1898.) Странка која је имала за собом читаве године разних својих влада, а стим“ појачања, која се добијају са влашћу и њеним богатим средствима, која су и радикали (1887. и 1889.—94. као 1896.—97. до дна црпели и исцрпели. Нису ли Радикали још пре осам месеци такође били на власти» Па ипак су само тих осам месеци супротних мера били довољни, да на изборима не само спреме пораз Радикалне Странке, но да јој управо потру сваки траг. Чудан, доиста, обрт и неочекиван исход! Јасно се показало, да је Радикализам малаксао и да је његова снага била сада само релативна према слабости других странака и да и он, равно другим старијим Странкама, може од сада да се држи вештачким средствима и подупирањем Власти, као што је недостатак таквих средстава и супротна њему радња власти, значила његову потпуну малаксалост.

Од Радикала се није могло очекивати, дабогме, да без поговора приме овај пораз свој, који је раван био правој катастрофи. Одмах сутра-дан 24. маја по свршеним изборима, (које они назваше „задушним“ јер су падали о неким задушницама пред Тројице) теши се „Одјек“ (бр. 73.) следећим необичним начином:

„.... Владини прапорци истина доносе у вечерњим издањима неке извештаје, по којима су пропали на „изборима“ и Катић и Милија и Риста и многи наши другови, који су под свима владама до сад бирани већ за читаво четврт столећа. Ми се ничему више не чудимо, што се дешава у овој већ препитомој Шумадији. И по самом доласку Владан — Ефремове владавине, а нарочито после свега онога, што се дешавало по нашој отаџбини за пун месец дана, ми смо сви знали, да у Србији за сад не може бити избора. Али је наша грађанска, страначка и патриотска дужност налагала, да потпуно одголитимо наше противнике, принудивши их на сва