Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878, S. 336

330 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

бералне Кнез. Беше се, дакле, дошло до краја. И Кнежев је положај био тежак, нема сумње. Он је оних дана звао начелнике одељења разних министарстава, да му реферишу о току послова и да приме наређења. Криза није више била само министарска, но и уставна. Државна машинерија беше укочена; а то не могаше тако остати. Неки се излаз морао наћи. О тохе, како је се изашло из овог хаоса имамо интересантну сведоџбу такође у Дипломатској Историји књ. 1. (стр. 61. и 62).

„Кад је Кнез у сред ове узрујаности отпустио Владу, он је рекао, да ће за неколико часова поставити другу. Најпре је дозвао к себи у Двор скупштинаре и предузимао са њима формално гласање о рату и миру; он их је сам прозивао и купио гласове, који су му, наравно најпосле испали по вољи. За тим је покушао да састави нову владу. Позивао је редом многе виђеније политичке личности, без обзира на политички правац; нико се није смео примити тешког бремена у оним критичним приликама. Пред Двором стајале су сакупљене гомиле света, који је с нестрпљењем чекао да чује исход решења о влади; али владе није било никакве, ни старе, која је била већ разрешена, ни нове, која се није могла саставити. Кнез је био узео у своје руке думен државне управе, начелници одсека у министарствима потписивали су и вршили наредбе Кнежеве“.

„Шест дана прошло је у овом неправилном и узбурканом стању. Најпосле одпуштени министри Стевча, Ристић, Грујић, забринути стањем у коме се налазаше земља без владе, дозову Председника Нар. Скупштине, који је такођер био одбио позив за састав владе; они му обећају потпору своју и својих пријатеља у Н. Скупштини, ако прими владу у овом тренутку. Каљевић видећи да се може ослонити на пресудну већину скупштинара прихвати понуду. И 26. септембра буде наименована влада, у којој он прими председништво и министарство унутрашњих послова; пуковник Тих. Николић м. војно; Стојан Бошковић м. просвете и ц. послова; Ђорђе Павловић м. спољних послова; подпуковник Стеван Здравковић м. грађевина; Стојан Марковић м. правде; и Милован Јанковић министарство финансија... Нова влада припадала је левом крилу Либералне Странке, она се састојала из спремних људи и добрих патриота... Влада је (28. септембра) изашла пред Н. Скупштину са скромном изјавом, да се не заноси претераним поуздањем у себе. Она обећава да ће у садашњим приликама

очувати част и достојанство Србије, узданице наше политичке браће.“

Каљевић-Бошковићево министарство имало је, самим својим постанком ту заслугу, да је тако рећи спасло ситуацију. Оно је било производ политичког „паралелоргама сила“, и као веран израз свога порекла, оно је радило колико је могло. На спрам иностранства ново је Министарство важило као неки „вентил за

: Кад је овај, за владе Кнеза Михаила гоњени Јанковић, као наименовани сада Министар ушао у двор, он је, скинувши капу и прекрстивши се, на изненађење присутних узвикнуо : „О сачувај ме Боже Господарске милости!“ И у доцнијим својим годинама он је остао стално бујног темперамента.