Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 369

И 19. фебруара 1878. у местанцу Сан Стефану, недалеко од Цариграда, тај је уговор закључен и потписан, који је у историји понео име својега места рођења. Њиме су разрађене све главне тачке прелиминара Једренских од 19. јануара, са свима даљим појединостима.1 5

И о овоме је учињено саопштење у Ниш и од стране врховног команданта Николе и од стране генерала Игњатијева, главног пуномоћника од стране Русије за закључење мира.

После неповољног утиска једренских прелиминара, сад је дефинитиван уговор произвео потпун обрт у европској дипломацији, или боље: убрзао отпор према Русији и њеном уговору с Турском.

Ситуација је била у рукама Енглеске, Немачке и АустроУгарске. Пошто је Русија и сама оценила целокупну ситуацију, и осетивши да је остављена и од немачког „традиционалног пријатеља“, морала је да пристане, да се састане Конгрес Сила, који ће подврћи ревизији цео Санстефански уговор о миру и решити о новом стању, које је изазвао Источни рат.

Тај Конгрес имао се састати у престоници Немачке, у Берлину, и по том је назват: Берлински Конгрес од 1878. године.

Да су коначне одлуке и 'о Србији имале да се донесу на Берлинском Конгресу, разуме се по себи, пошто је Санстефански уговор и њу обухватао.

Ш.

Србија на Берлинском Конгресу, Ревизија Санстефанског . уговора, био је, дакле, предмет већања на Берлинскоме Конгресу. Према томе и ствар Србије, уколико је била утврђена тим уговором, имала је се изменити. Само собом се наметало питање: дали ће та измена бити на боље или на горег

Идући и сама пред Контрес, Србија се морала тамо појавити само као потражилац.

За заступника Србије пред Конгресом, буде одређен сам Министар спољних послова, Јован Ристић.

Још за трајања нарочито другог рата, испољила су се ненаклона расположења Аустро-Угарске према интересима Србије и српског народа у опште. Полазећи на Конгрес, Српски изасланик је ценио, да не треба да обиђе Беч. То је било мишљење и целе владе и Кнеза. Маја 26. састали су се Андраши и Ристић. Представник Аустро-Угарске, одмах је представнику Србије саопштио основне мисли, и своје услове, којима ће се Аустро-Угарска, на Конгресу руководити према Србији и њеним захтевима.

Ово су ти услови:

Аустро-Угарска, с обзиром на железницу Солун—Митровица, неће на Конгресу допустити помицање Српске границе мимо Ко-

_ 1 Одредбе Санстефанског уговора, п које су ва Русију потписали Игњатијев и Нелидов, уколико се односе на Србију, садржане су у члановима Ш. ЈУ. и ХХХШ. п објављене су у овереном преводу у „Срп. Нов.“ бр. 26. од 25. марта 1878.

Политичка историја Србије 24