Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

|

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 381

опредељењу граница: један нас на једној тачки потпомаже, а на другој сузбија. Да би смо добили од кога потпоре на једној тачки, како можемо ући с њим у борбу о питањима на другој, где он држи да је интересованг И опет се то догађало, и морало се догађати. Наш је положај заиста био тежак — па опет смемо тврдити, да нисмо прошли без успеха. Ово ће вам још јасније бити, кад чујете како су прошле друге источне државе на конгресу. Црна је Гора, на жалост, јако осакаћена. Она је по уговору Санстефанском имала да добије на 200 квадр. миља земљишта, а сад не добија ни половину тога: Румунија је имала да изгуби једну плодну провинцију (мисли на Бесарабију, коју су Руси узели); истина, да јој се даје накнада у другим земљишту (мисли на Добруџу, преко Дунава), тек свакојако, она се осећа оштећена у својим интересима. Грчкој је, поред све јаке протекције, коју је нашла у крилу конгреса, само нешто обећаног па од тога још може и да не буде ништа. још, кад узмете у призрење и то, да Су силе с том намером дошле на конгрес, да склопе мир по што по то — онда се може разумети овакво решење, какво нам је донео Берлински уговор.“

„До сад је било — наставља Ристић — у свету више конгреса. О сваком се зна, да је заступао неко начело, а знало сеи какво начело. Тако се један руководио начелом легитимности, други начелом освајања итд. Но какво је начело овај садашњи

' О Црној Гори говоре чланци 26—33 Берл. уговора, који јој утврђују независност, одређују границе, намећу јој део турског држ. дуга, а на Прикорју, у колико га, са Баром (Антиваром) добија, врховни полиц. надзор уступа се Аустро-Угарској! Доцније су се показале тешкоће за повлачење нове границе, тако, да је и до бојева дошло, да су најпосле и Плав и Гусиње морали бити напуштени, а за то је Ц. Гори додато и друго место на приморју, Улцињ, доводећи територију Црногорску до реке Бојане, али бев одговарајуће целе позаднине до језера „Блата“. Од важнијих места које је Црна Гора добила, били су на северу Никшић (стари Оногошт), на вападу мање знатан Колашин, а на југу, сем поменутих приморских места, Подгорица, која је сада у опште највећа варош у Црној Гори. Проширење Црне Горе у главном је највеће било у правцу ка Херцеговини. Али је и ту и свуда стала на пут Аустро-Угарска,

2 0 Грчкој говори чл. 24. Берл. уговора, који, позивом на тринаести протокол конгреса, предвиђа „ректификацију (исправку) граница“ према турској, додајући, да „у случају да вис. порта и Грчка не дођу до срећног (!) споравума, Немачка, Аустроугарска, Француска, Вел. Британија, Италија и Русија задржавају право да посредују између обе стране, ради лакшег преговарања“. Доцније је то, и ако с натегом, извршено и Грчка је, без жртава, а благодарећи рођачким везама своје династије па следствено општој протекцији, добила прилично парче у Тесалији са Ларисом. Тек је далеко доцније (1897) Грчка платила, у рату с Турском, и понижењем и знатним жртвама овај олаки Ћар свој. Турци су били дубоко, и брзо, ушли у Грчку преко старих њених граница, и тада је била, при вакључку мира, углављена обратно „ретификација граница“ у корист Турске. Но, не само што то није било, већ је Крит, који је се понова побунио противу луде пи тиранске управе турске, после толиких својих крвавих устанака, добио автономију са принцем Грчким Ђорђом на челу. Присаједињење Крита под овим новим условима Грчкој, само је било питање времена, што је у осталом и право. Ако то све и није успех и последица грчког јунаштва и жртава, ипак је доказ шта све могу да учине вел, силе и њини владари, кад хоће.