Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 391

МЕ.

Последњи акти и одступање акционог Министарства.

Одмах сутра-дан (21. авг.) Кнез је отпутовао у Ниш! одакле се вратио 3. септембра; а министар иностраних дела оде на одсуство. Послови су ишли својим обичним током, за остатак дана месеца августа, и скоро цео септембар, када се (25. септ.) Јов. Ристић вратио с одсуства и предузео дужност.

Као што внамо, јесен је у Србији већином била сезона скупштивска; а посланицима дотадашње (1875., 76. 77. Скупштине беше истекао мандант.

· Предстојали су дакле нови избори.

И 27. септембра буде потписан указ, којим се на дан 29. октобра 1878. наређују нови избори посланика, а за скупштинску периоду: 1878., 1879. и 1880. године.

Узастопце за тим указом пуче глас: да је влада дала оставку.

Писмо Кнежево од 30. септембра које је објављено у „Српским Новинама“ (бр. 219.) управљено на Председника Министарског Савета, Министра грађевина Стевчу Михаиловићу, мислимо да ће најбоље објаснити и узроке ове оставке и нагласити у једно шта је за тим следовало. Писмо садржи и ова места:

„Ви сте изволели донети ми 28. ов. мес. вашу личну оставку писмену, и предали сте ми у исто време и колективну оставку целог Министарства.

„При смем том, што није наступило између мене и кабинета, који је мене и земљу тако патриотски служио, у току цве и по године дана, какво различито схватање у државним пословима; при свем том, што далеко од тога да јетај кабинет наилазио код Народне Скупштине на већину опозиционарску, он је, на против, имао уза се огромну већину и с те стране имао је не малу потпору у свом важном раду, и да према томе не би било

1 Ово путовање Кнежево од 21. авг. било је пововљено сензационо по брзини хојом је, као и прво од 7. јуна 1878. извршено. Тако је Кнез 7. јуна отишао из Београда лађом у Смедерево и био ту у 61; јутру, одатле колима стигао у Јагодину у 1, у Буприју у 12, у Ражању 3, у Алексинац у Зи у Ниш у 5 с 45 м. по подне, мењајући коње. — А 21. августа, пошао је из Београда у 5. сати јутру и у 7:/, вече био у Нишу. То је била, бев мало, брзина, споријег жељев. воза. У оно време, кад се на кочијама путовало обично из Београда до Ниша 3, 3:/; а зими и 4 дана, ова два Кнежева путовања, учинила су оправдано необичну сензацију и оборила тумбе дотадашње појмове и о времену и о простору путовања, са ондашњим подвозним средствама. Од Београда до Ниша има 240. километара.

2 Било је, нешто пре тога, 6. августа, једно одликовање, којеје онда много коментарисано. То је одликовање негдашњег председника Мин. Савета (од 1868. О ) иколе Христића, који је заједно са саветником јов. Митрићевићем, одликован Таковским Крстом П степена „уважавајући ревносну службу, коју су вршили у време рата ва ослобођење, као Књажеви комесари“. Ово је, после 10. година сад први пут, да се име Николе Христића после смрти Кнеза Михаила, истиче а он одликује. Но, ми ћемо имати прилике, кроз коју годину и под необичним приликама, да га још даље и више истаквута видимо, увек доследна и увек непроменљива, каб и тачна у свима дуж-

иостима, било у положају са кога он заповеда, било у положају у ком их он извршује.