Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

392 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

довољно уставних разлога да одступа влада, која је уживала поверење — Владаоцаи Народног Председништва — не могу а да не уважим разлоге друге природе, које сте навели у поднесеној ми вашој оставци.

„Ви сте ми у много прилика изјавили и усмено и писмено да вам стање здравља не дозвољава да продужнте поверену вам дужност Председника мин. савета, а сад сте остали неодступни у вашој жељи да се одморите од поднешених трудова, не остаје ми другог избора, но уважити оставку, коју сте ми поднели! па следствено и оставку, коју ми је цело Министарство поднело.

„Извештавајући вас о овом свом решењу, сматрам за дужност саопштити вам, да сам поверио састав новог кабинета г. Јовану Ристићу, који је тако одлично вршио поверену му дужност Министра Спољних Послова у вашем кабинету.

„Растајући се данас с вама, као с мојим министром председником, не по својој вољи, већ по толико пута изјављеној вашој жељи, мислим да није нужно да вас уверим о мојим осећањима дубоке захвалности на патриотској и ревносној вашој и ваших другова сарадњи, указаној ми у тешким приликама, у којима сте своју дужност отправљали; јер осећања, која гајим спрам вас и ваших другова, најбоље су позната и вама и њима, па и целој Србији из писма, које сам на вас управио 10. августа тек. године.“

Указом, којим је уважена ова оставка (30. септембра), и којим је утврђен уједно и састав нове владе, којој је на челу, као Министар Председник и министар спољних послова, био сада Јов. Ристић, означени су да су, по уважењу оставке, одступили: Стевча Михаиловић, Јеврем Грујић и Сава Грујић, који су у исто време стављени на расположење (Српске Нов. бр. 219. од 1. октобра 1878).

Ускоро за тим 6. мин. правде Јеврем Грујић постављен је (12. окт.) за члана Држ. Савета, као и нешто раније мин. просвете Ал. Васиљевић; а 6. мин. војни, арт. пуковник Сава Грујић (5. окт.) стављен на расположење министра војног, и после заузео својој спреми сходан положај у војсци.

Бив. Председник министарства Стевча Миханловић остао је и даље на расположењу, што је његовој већ одмаклој старости

најбоље и доликовало.2

1 И нехотице се истиче контраст овога отпуста, према ономе, какав је Стевча, као председник Држ. Савета морао, пре седамнаест година, примити од Кнеза Михаила (стр. 86.) при чему су овом нешколованом старцу носумљиво ишле у прилог и непосредне прилике ратне.

2 Стеван-Стевча-Михаиловић и Јеврем Грујић познати су нам обојица већ из ранијих излагања довољно. Њихове се биографије налазе у „Поменику“ Мил. Ђ. Милићевића.

Но личност јеврема Грујића била је предмет дивљења далеко после његове смрти, и после појаве „Поменика“, у коме је његова бпографија.

Мислимо на појаву његових „Записа“, које је издала Академија Наука, а под руковођењем Слободана Јовановића, који је био и најпозванији за то.

„Саписи“ Јеврема Грујића обухватају три књиге: Прва, бележи догађаје непосредно пред Свето-Андрејску Скупштину, како се развијају у Државном