Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

__СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 288

на политичким, уставним, законским и материјалним темељима раније положеним. Али се, при таквим упоређењима, увек превиЂала она велика разлика у политици пре и после 1880. године. Јер докле је политичка зграда, стављена на темеље Устава од 1869. истина полако, али стално зидана у вис и у ширину, никад не рушећи оно што је већ прешло у својину јавног живота, дотле је та иста зграда, почев од 1880. године, истина чешће добијала разне украсе, али који су исто тако брзо као и немилице скидани, обарани па и рушени, да се, не једном, од емблема слободе начине многобројни надгробни споменици -како онима, који и сувише вероваху у ту варљиву слободу, тако и самој слободи, па ево, најпосле, и самој влади Милана С. Пироћанца, Морални је слом био општи; али слом и од физичког судара полит. сила има тек да дође. Ј 5

У такав један крвави слом улазимо непосредно за одступањем | Напредњачке Владе, који, и ако на први мах изгледа као једна спонтана појава од оних, који су је непосредно произвели, ипак је генетички узев непосредна последица и укупне трогодишње политике Напредне Странке, која је правце довела догађаје на овај опаки слом. Влада, која је следовала влади Пироћанчевој, и имала да се понесе са супротним силама, упала је у ту улогу сасвим без своје кривице, све и да је у главном и она састављена од чланова Напредне Странке. Њоме се, на жалост, и сувише драстично илуструје све ово, што довде о развитку права и слобода у Србији рекосмо. |

ХМШ.

Судба чиновништва у политичким обртима. — Било је то у време, када се навршила прва година дана владе Мил. С. Пироћанца, када је 18. октобра 1881 збачен Митрополит Михаило, и када је на месец дана после тога (29. новембра) на ванредном главном скупу Либералне Странке Јован Ристић говорио о приликама у земљи. Он је живот политички у минулој години (од промене владе) карактерисао овим речима:

„Но кобним стицајем прилика, ми изгубисмо равнотежу под ногама: оном другом низу крупних државних, и спољашњих и унутрашњих, задатака, дође те се придружи на један мах велики низ нових питања. На један мах виде Србија пред собом стављен на дневни ред сав свој државни живот, и спољни и унутарњи. Гомила задатака будућности стровалише не једно за другим, не једно поред другог, но једно преко другог,“

И доиста, шта све — као што већ знамо — и није предузимано и свршено како у делокругу саме владе, као и делокругу Владе и Скупштине» И политичка, спољашња и унутрашња, и финансијска, и техничка, и трговинска питања, беху у један мах стављена у покрет. За променом толиких закона, ваљала је доћи и сама промена Устава, и то „све на врат на нос“, што пре и што брже! У