Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 235

Али кад управа државна чешће пута потребује и које мање допуштено, или и сасвим недопуштено средство, она се онда служи. људима, којима сме да се повери, она ондаи регрутује људе према тој потреби. Ремећење службеног, и сваког правног поретка, при“ родна је последица ове „потребе.“

Чиновништво које је затекла влада од 1880 године, производ. је свога времена, са свима својим манама и врлинама. Време пак из кога је то чиновништво произишло, јесу минулих двадесет година, а два периода управна, од којих један владавина Кнеза Михаила до 1868; а други је уставна владавина од 1868. Што се полицијске струке понаособ тиче, у оној првој владавини ударио је свој печат на њу Никола Христић, који је познат са тражења строге послушности, али као државник, потпуно безличан, т. ј. који у службене послове није уносио ничега својег, личног, сем закона; а у овој другој, са познатим прекидима, најистакнутији је министар полиције био Радивоје Милојковић, човек вишега школовања, сам добро "посвећен у службене односе правне и полицијске службе, био је такође љубитељ послушности млађега према старијем у служби. Држање ове обојице дугогодишњих министара било је одређено, и у погледу чиновничке дисциплине слично. Разлика је била само у „духу времена“ кад је који од њих стајао на челу своје струке. Владавина до 1868 била је ауторитативна, строга. Она је мање имала да се бори са тешкоћама које министрима задаје уставнопарламентарни систем, али је имала да се бори са политичким струјама, нарочито са либералном тога доба, којој је нештедимице и дала да осети јачину њене руке. Владавина од 1868 имала је пред собом све тешкоће уставно-парламентарног система, али он је био. за владу олакшан јачином странке, на коју се влада ослањала. Она није имала потребу да прибегава притиску и ванредним мерама. да до своје већине у Скупштини дође, Како се онда чврсто стајало у том погледу, сведоче најбоље избори у августу 1875, када је, после двогодишње конзервативне владавине, и три промене на влади (Мариновић — Чумић — чича-Данило), народ под чича-Данилом дао одсудно либералну већину, и ако су избори руковођени у противном смислу. При таквом стању и чврстом положају и Либерална Влада није имала потребе да прибегава ванредним мерама за своје одржање, Чиновништво је имало да врши чисто службене послове, а мање да обработава народне масе у корист владе, као и обратно да народни послазици, сваки према некој својој личној потреби, тражи од Министра да му једног чиновника крене, адругога намести. Закорачавање ових неодговорних величина у круг одговорних власти, производ је доцнијих прилика и времена, а почиње од промене у години 1880.

Но за правилно функционисање чиновничког апарата има још. више других услова. Један је тај: да Министар сам разуме свој посао, да је човек од своје струке. То је био и Никола Христић и Радивоје Милојковић, да о осталим министрима у истој полицијској струци и не говоримо. Министри су били по свима стру-