Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

244 жив. ЖИВАНОВИЋ

- Јер доиста, остало је необјашњено: шта је управо био политички значај и позив Христићеве владе» Како. је она, сем онога што је у поменутом распису речено, мислила да се стави према догађајима и како да их руководи > Да ли је она хтела, пошто се расположења стишају, звати исту или бирати какву нову Скупштину» Или би се она, каквом реконструкцијом делимично променила, или сасвим уступила место каквој другој влади, са другим правцем 2 Да ли је она у опште дошла била да што ради, или да се њоме добије времена за какве друге одлуке, напредне или на“ заднер Сва та и друга питања остала су без одговора; јер су, на жалост, наступили догађаји, који су сами собом и својом тежином опредељивали владу у њеном делању, које је, у скоро узело правац, какав нико ни слутио није.

Ш. Буна у Тимоку. — Ванредно стање н преки суд. — Анализа узрока буне и њен крај. — Тачно на месец дана после промен

владе, и после претходних, за шири круг јавности несређених гласова о неким немирима у подножју Ртња, дана 91 октобра 1858 године, као оно гром из ведра неба, пуче глас о проглашењу ванредног стања за округ црноречки, Указу, којим се то ванредно стање оглашава, следовао је, истога дана, и други указ о саставу · Прекога Суда и закона, по ком ће тај преки суд, са седиштем у Зајечару, радити.

Преки суд састављали су: Председник Драгомир Рајовић члан Касације, чланови: Андр. Грујић председник окр. нишког суда и Илија Хранисављевић члан суда окр. београдског, а деловођа Миленко М. Жујовић писар мин. правде. — За комесара иследних власти буде одређен Борђе Стефановић.

Истога дана војска је добила наредбу да, користећи се новом железницом, концетрично наступа кроз Честобродицу и Соко-Бањску клисуру ка местима нереда у подножју Ртња, с једне и друге његове стране. За команданта овој војсци би постављен Тих. Миколић генерал, а у једно и за ванредног Краљевског Комесара, ·" коме имају све власти да се покоравају. Војсци се одређује дупла плата, а на терет становништва села и општина, које у нереду и непослушности буду непосредно или посредно учествовале.

Сутра дан 22. октобра, већ су званичне новине донеле даље нове наредбе: Обустављање чл. 8, и 10. закона о штампи од 12. марта 1881. год., са изменама и допунама од 12. јуна 1882. год. и никакав лист не може излазити, док се-полиц, власти не јави и не добије дозволу. Закон о зборовима и удружењима обустављен је у целости. Политичким странкама беше одзвонило.....

Постепено за тим, проширивано је ванредно стање: на срез бањски (25. окт.), срез крајински и алексиначки (27. окт.), и најпосле на Алексинац и срез моравски (1. нов.).