Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 245

У очи Дмитровадна између 25 и 26 октобра, похапшени су сви чланови Главног Одбора радикалне странке у Београду, сем председника Николе П. Пашића. Он је, као лиферант камена за жељезнички савски мост, који се у то време зидао, користећи се правом приступа, прешао на том месту преко Саве и отишао у Земун. Сви остали чланови Главног Одбора, буду, после притвора у беогр. граду, спроведени преком суду у Зајечар.“

Нереди су дакле произашли од Радикалне Странке, и све мере биле су управљене противу ње. То је сад било јасно.

Новембра 4. био је први „претрес“ Прекога Суда у Зајечару, који се продужио на пуна даља 33 дана, све до Св. Николе, у вече, а са резултатом, који ћемо даље видети.....

Шта је се десило

Пре но што бисмо изложили унутрашње мотиве догађаја који је већ и на листове историје прешао под именом „Тимочке или Зајечарске буне“, да изнесемо, шта је о том кобном догађају (сем горњих указа и наређења) за први мах службено саопштено 1 и 3 новембра, а кроз „Српске Новине“, као комунике, у чудноватом скученом облику, и начином, који не стоји ни у каквој сразмери према осталом апарату, који је за угушење буне и васпостављање реда у покрет стављен, а још мање према ономе, шта је на самом преком суду било.

Тако у „Српским Новинама“ бр. 238 од 1. новембра каже се о нередима око Ртња, и да је „војска краљева заузела Честобродицу, Калафат, Бољевац и Зајечар, васпоставила власти и свуда повратила ред, који је био поремећен“.

„У сударима на Бањи и Грамади, коловође су, као и пре, одмах измакле, а побуњеници су се покорили и оружје положили. На Вратарници, где се највише бунтовника стекло, у нади да Зајечар, у коме није било војске, заузму и опљачкају, било је отпора но бунтовници су и ту потпуно разбијени“.

У бр. 240 „Српских Новина“, од 3. новембра, констатују се такође нереди и на другој страни, код Алексинца, и да је „једно оделење војске краљеве, наступајући од Ниша к Алексинцу“ ноћу

1 Од интереса је сведоџба „Старог Београђанина“, по којој је „адвокат Милан Мостић, записнике Главног Одбора Радикалне Странке депоновао на оставу у каси Главне Држ. Благајне, уверивши глав. држ. благајника Јову Миловановића, да су то његове (Мостићеве) хартије од вредности“ (Чланак „Спомен из суда“ у троичној „Политици“ бр. 5419. од 26 маја 1923 год.) Није потребно додавати, шта је све полиција претурила по Београду, да нађе ове записнике, док су они стајали у најсигурнијој држ. каси. Само је то и могао извести један Мостић, кога Ст. Београђанин, уз остале адвокате, ту врло лепо итачно описује, да је вредно пажње, као и све из његова пера. -

2 Писцу остао је у трајном сећању тај дан 1. новембра 1883 године, у Нишу. Гласови о буни око Ртња ишли су упоредо са самим догађајима, који нису реметили редовни ток живота у самоме Нишу. Али кад освану 1. нов. и пуче глас, да је и Алексинац у рукама бунтовника, који су пошту београдску задржали, саобраћај пресекли, и Миш, у неку руку одсекли од остале земље — онда је то произвело колико дубок, толико и интересантан утисак, који се огледао у чудној повучености свакога у себе сама. Тога јутра беше, по обичају, дошла у „Касину“ близу моста