Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

246 | Гжив. ЖИВАНОВИЋ

1. ов. месепа напало на бунтовнике и растерало их, те су услед тога власти државне у Алексинцу васпостављене и поредак повраћен“. |

„И тако је сада (3. нов.) у свима местима, где су се, по не срећи, нереди била појавили, повраћен потпун ред, власти државне продужиле су радити свој посао, све је мирно и сад се само истражују они, који су произвели ове нереде“.

У потпуној мрачној тишини, која је завладала, ово мало скоро мистериозвих службених саопштења, одјекивало је кроз Србију и кроз иностранство. Оне су, ма како да су штедљиве, донеле олакшања, и ако нису потрле онај природни немир, који су произво"дили приватни гласови о ономе, шта бива тамо у Тимоку.

Сем неизбежних „Изјава из народа“, које су почеле већ 31. октобра т. г. стизати у Београд, као благодарност на угушеној буни, и на којима се налази и потпис многога угледног члана Радикалне Странке, и одговора Председника министарства на сваку од ових изјава — вико није више пуштао знака живота од себе

Још 92 октобра, са својим бр. 131, престала је „Самоуправа“, орган Радикалне Странке. Престанак је био без претходног отказа, као кад би неко тици, која је дотле весело и безбрижно певала, заврнуо шију. Последња тема, којом се орган Радикалне Странке бавио, било је „Разоружање“, које је у те дане предузето, и које је, као што ћемо видети, и било видљив повод самој буни.

„Српска Независност“, орган Либералне Странке, надживела је своју опозициону другу само за неколико дана, до 30 октобра. У броју тога дана стајале су на челу листа две објаве: једна, да се одгађа редовни годишњи скуп „Дружине за потпомагање српске књижевности“, заказан за дан 20 новембра о. г., друга, да се са овим бројем, обуставља даље излажење „Српске Независности“. Одлагањем годишњег скупа, одложена је и реорганизације Странке, која је на прошлом скупу начелно усвојена.

Преставници опозиционе штампе умукли су. Само је још остало „Видело“, орган Напредне Странке, и кукало на рушсвинама пропалих слобода. „Ми, који смо увек били руковођени неинтересованом оданошћу према политичким слободама ове земље — писаше „Видело“ број 126, од 26 октобра т. гг. — који смо им увек најистинитије служили; ми, који смо од њих с правом можемо рећи! — једини политичке штете претрпили, али их опет брижљиво чували и пронели неокрњене кроз све незгодне прилеке, које су се за ове три године изазвале; ми, чланови Напредне партије, имамо највећег разлога, да дубоко уздахнемо, да се она једна по једна, гасе и да их нестаје“. Прелазећи на „коров“, који расте по плодној земљи, орган Напредне странке наставља: „Данас је

сва интелигенција на кафу. Кафана беше пуна људи, представника управне владе, судија, професора, трговаца, н јутрењи редовни жагор н разговор беше се претворно у гробну мртву тишину. Ваљда на 50—60 људи сеђаху ту, ћутећи као неки споменици... сваки бранући бригу, на шта ће све ово изићи. Јер не беше двоумице, да ако буна пређе Мораву, дохватн се Шумадије, онда се не зна где би се у својим последицама уставила.