Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

_ 246 _ ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

као што смо већ једном рекли, један од најактивнијих чланова у штабу Радикалне Странке. Писац, журналиста, говорник, а уз то даровит млад фанатик, он је стајао у првим редовима и живо је обележио своје биће у младој Странци, за првих година њена и сувише бујна живота. Он је један од изјашњених сведока, и то аутентичних, о Тимочкој буни. Други за сад ћуте. Али је ова буна и сувише тешко погодила на стотине па и на хиљаде грађана наших, и била као повод, за многе реакционарне мере, које су јој следовале, да би њени непосредни познаваоци могли отићи са овог света, а да не кажу шта о њој знају, више, отвореније, сло бодније, па и истинитије, но што је се то можда могло говорити | пред Преким Судом, где је многи подлегао појамној слабости у |устраху за свој живот, који је тада таман толико вредео, колико | оних два три метка, што ће се утрошити док се који од бунтовМника отправи са овога света. Многи пак, а на првом месту тадашњи “вођа радикалне странке Н. П. Пашић, уклонивши се ван домашаја опасности, тада се ни за онолико нису могли изјаснити, колико остали њихови другови, који су у оковима изведени пред преки суд. Сви су они, и који су суђени и несуђени, ближе истини, и они је дугују колико себи и својој странци, толико и историји, Остали савременици, нерадикали, могу само путем индукције и анализе догађаја доћи до закључака, који би обележили ближе и даље узроке Тимочке буне, којој је непосредни повод било одузимање оружја народној војсци, а услед војне реорганизације, извршене новим законом о “устројству војске, које је Скупштина усвојила последњих дана 1882. године, а који је потврђен 3. јануара 1883.'

Радикална странка по самом зачећу своме носила је у себи клицу негације свега што у Србији постоји. Ми смо тај део историје Радик. Странке опширно изнели у одељку о Појави радикализма у Србији. -

Овде би имали још само да ухватимо везу Радикализма, са раније зачетим демагогизмом А. Чумића и осталих, крајем шесдесетих и почетком седамдесетих година (Књ. |. стр. 304).

Овде већ наилазимо на прве веснике чисто домаћих политичких разорљивих елемената, за разлику од Радикализма у ужем смислу, који је пореклом својих начела сасвим туђ. ИМ ови су људи — први домаћи демагози — школовани на страни, али њих нису, као доцније чисте радикалце, покретали неки, ма и погрешни или недостижни туђински идеали, већ проста тежња за влашћу; јер то беху већ представници једне, старије, Либералној противне странке: то беху Консервативци млађега кола. Сродни у опозиционарској тенденцији са новим представницима чисто западњачких

# Од личности, које су биле у та времена у врховима странке, и по томе посвећени у догађаје из 1883 године, одазвао се овој историјској потреби Раша Милошевић, објавом свога мемоара, под насловом „Тимочка Буна“. Спис се јавио управо, када су ове странице наше биле у штампи,