Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА · ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 258.

њати да се оружје не предаје. У том тренутку сви су погледали, шта ће рећи Пашић, али он је ћутао као заливен. Присутни су то узели као знак, да Пашић одобрава решење: да се оружје не предаје“ (Мале Новине, бр. 79, 80, од 1901.). ПУЛЕ ПБ ЕНЕН — "Сад имамо кључ од догађаја, бар за његов непосредни повод,

а то је одузимање оружја од Народне Војске. Закључак би онда

"био: да је Николи Пашић, посланик зајечарски и председник Главног

Радик. Одбора, био важна личност око које су се сплетали тадашњи

догађаји, и да је он свакојако, према ономе бар што Пера Тодо-

ровић каже, нешто више знао или бар наслупивао но остали му

другови. У сваком случају остаје факт, да је буна избила у Паши-

ћевом родном завичају и у његовом изборном крају. Но ми Немо

се уздржати да овде дамо последњи суд о евентуалним главним

иницијаторима или виновницима Тимочке буне, с тога, што је Никола

Пашић жив.

Да ли се можемо с тога надати, да ће какви још непознати мемоари Пашићеви, или чији други, обавестити савременике и будућност, 0 истини, коју сад можемо само нагађати»

Одлука, да се оружје не да, ма како да нам је недовољно | познато како је у појединостима у Бољевцу донесена, морала је ипак према суштини предмета (оружја) бити јасна и одређена: Јер, прво, она је одмах у дело приведена тиме, што су се предаји оружја одупрли сељаци пајаре у Кривом Виру, за тим у Лукову; а у Валакоњу, где су га прво (18. октобра) лепо предали, побунили су се наново, вратили оружје, тако да су морали доћи, „чувари јавне безбедности“ да сељане силом разоружају. Друго, побуна је брзо постала општа, уз коју је све пристало, и батаљони народне војске, по срезовима, с оружјем изашли сваки на своју „границу“ — Бољевачки и други на Честобродицу, Бањчани на Бањску клисуру, да бране улазе у Тимочку долину, док је у њиховој позадности т. ј. у тимочкој долини, такође све што је државу престављало, било. угрожено од наоружане силе усталога народа. Зајечар је нападнут, а у Књажевцу је образован и нарочити Народни Одбор, који је руковао покретом и имао бити неки центар његов, до крајњег исхода буне.

Али буна је угушена колико брзо, толико и сигурно. Она није ни добрих десет дана потрајала.

Историјске потпуности ради навешћемо овде, шта нам је саопштио Александар Протић, доцније пуковник у пензији, (и познати писац политичких расправа, као „Псоспишив“) а онда пешад. потпуковник и комадант Моравскога пука сталног кадра, који је, . по ономе што му је у део пало приликом ове буне, да као официр врши, имао готово понајвећег непосредног удела у њеном савлађивању. Беит

Ово су његове речи:

„Седиште пуковске команде било је у Прокупљу, но ја сам се десио у Нишу, кад је стигао налог, да се са својим пуком кренем за Параћин. Оданде из Ниша издам наредбе на сва три батаљона